50. дечји октобарски салон
Умеће стварања

50. дечји октобарски салон
Умеће стварања
1 - 24. октобар 2015.

Радионица

Дечији ликовни израз - Модерна уметност

Водитељи: Мирјана Димитријевић, Ангелина Фолгић Корјак и Јелена Кнежевић.

Дечји цртеж – Модерна уметност
Уметничка играоница

Почетком 20. века многи велики уметници авангарде као што су Василиј Кандински, Пол Кле, Пабло Пикасо и Хуан Миро били су веома заинтересовани за дечије уметничке творевине, сакупљали их, излагали каткад заједно са сопственим радовима и помно изучавали, тражећи у њима путоказ за нови експеримент.[1]

Иако дечја уметност није била једини извор за модерну уметност, утицај дечјег начина размишљања и израза раван је утицају примитивног и сировог израза на авангарду и неоавангарду, али је за разлику од њих, био у много мањој мери предмет истраживања.[2]

Утицај дечјег уметничког израза на модерну уметност образложен је у стручним круговима историчара и теоретичара уметности крајем 20. века. Дечја уметност стога могла је тек са гледишта дубинске психологије и модерног схватања уметности да буде уочена и призната као права стваралачка вредност.

Игра код детета није додатак животу као код одраслих, већ је сам живот, сфера његове реалности (Шозеф Ли). Она је праћена свешћу да је то једна издвојена фиктивна реалност (другостепена реалност-код Роже Кајоа), али се у самој игри та дистанца губи и игра постаје простор дететове пуне озбиљности јер захтева комплетно ангажовање детета у тој активности. Игра је за дете његов неравнодушни живот, простор реализовања његовог „ја“, његових страсти и снова. Она је потреба дететовог живота, јер у атмосфери тог простора се утемељују његове људске могућности.[3]

Својства игре, присутна у уметничком процесу су авангардним уметницима послужила да прошире средства изражавања. Познатo је да је цртање спонтана активност за дете- игра, бег и у исто време откриће потпуне слободе која дозвољава изражавање његових жеља. Стога је велика важност цртања за дечју психологију и њену улогу у општем образовању деце током првих година учења.[4]

[1] Jonathan Fineberg, The Innocent Eye, ARTnews, април 1995.

[2] Мр Евгеније Буић, Уметничка авангарда и дечја уметност, Каталог 35. дечјег октобарског салона, МПУ, Београд 2000.

[3] исто

[4] Discovering Child Art, Essays on Childhood, Primitivism and Modernism, Edited by Jonathan Fineberg, Princeton 1988. Dora Vallier, Miro and Children s Drawings, p. 201.

Дечји ликовни израз - модерна

Уметност је одувек имала изузетан значај у васпитању и образовању најмлађих, те тако и промишљање и остваривање оваквог програма у раду са децом, применом нових приступа у педагошко-метододлошким поступцима, јесте искорак у односу на досадашње увођење деце у свет уметности.

Очигледна је постојаност дубоке унутрашње повезаности тј. блискости Модерне и дечијег ликовног израза. Та спона, веза јесте ослобођени дух код уметника и спонтани стваралачки нагон код деце. Дечија радозналост и истраживачки нагон покретачи су дечијих активности. Заједништво се налази у њиховој стваралачкој импресивности, која за дете није оптерећена промишљањем, већ је довољна сама себи и сама себи циљ.

Матис, Миро, Пикасо, Мондријан, Кле, Шагал, Надежда, Лубарда. Сваки уметник је представљен кратком биографијом и фотографијама из његовог живота (радни простор уметника), ради разумевања самог чина стварања уметничког дела. Игра која је у стању да закотрља мисао показује само колико је потребно напора уложити у освешћивање нечега што није дато, видљиво на први поглед...

Игра је интерактивног карактера, где деца путем непосредног контакта са медијем (дела сликара су представљена на великим коцкама) могу да комуницирају са остварењима уметника.

Мира Димитријевић, ликовни педагог

Фотографије са радионице