. : O MUZEJU : .

Muzej primenjene umetnosti osnovan je 6. novembra 1950. godine i pripada kategoriji umetničkih muzeja specijalizovanog tipa. Osnovna delatnost Muzeja je da sistematski prikuplja, štiti, čuva, proučava, izlaže i publikuje predmete primenjene umetnosti. Pored dela nacionalne primenjene umetnosti, u Muzeju se prikuplja istorodni materijal iz drugih evropskih i vanevropskih zemalja, koji je preko kulturnih i privrednih veza dospeo u naše krajeve.

Muzej primenjene umetnosti
je već prve godine svoga postojanja otkupio izvanredno vrednu zbirku raznovrsnih umetnički obrađenih predmeta, koje je tokom trideset godina skupljao slikar i grafičar Ljuba Ivanović. Zbirka je sadržala više od 3000 predmeta, među kojima su se po svojoj istorijskoj i umetničkoj vrednosti isticali zlatarski proizvodi, stare rukopisne i štampane knjige, predmeti rezbareni u drvetu, rožini i sedefu, drvorezne i slikane ikone i drugo.Najstariji predmeti u vlasništvu Muzeja datiraju iz IV veka p.n.e. i pripadaju numizmatičkoj zbirci (novac Stare Grčke) u Odseku za metal i nakit, dok zbirke u Odseku za savremenu primenjenu umetnost sadrže i najsavremeniju umetničku produkciju. U celini, muzejske zbirke prate razvoj primenjene umetnosti u rasponu od 2400 godina. Muzej poseduje oko 37.000 predmeta primenjene umetnosti, među kojima se nalaze i dela izuzetnog umetničkog i kulturnog značaja.

Muzej ima veoma živu izložbenu aktivnost, kao i sopstvenu izdavačku delatnost. Tradicionalne muzejske manifestacije su Salon arhitekture, Dečji salon primenjene umetnosti, Salon savremene primenjene umetnosti i Trijenale keramike. Svakog šestog novembra, na dan osnivanja Muzeja, priređuje se studijska izložba, koja prikazuje do tada neistraženo područje primenjene umetnosti kod Srba.

Muzej ima nadležnost na celoj teritoriji Republike Srbije za predmete primenjene umetnosti.


Nagrade MPU


. : O ZGRADI : .

Muzej primenjene umetnosti nalazi se u samom srcu Beograda, na Topličinom vencu, u ulici Vuka Karadžića 18, u zdanju koje je bilo poznato kao Palata Čelebonović , po imenu vlasnika dr Jakova Čelebonovića. Zahvaljujući ugledu koji je uživao u društvenom životu međuratnog Beograda, kao advokat i predsednik Jevrejske opštine, jedno vreme i Palata je bila stecište znamenitih ljudi toga doba.

Jakov i Johana Čelebonović imali su šestoro dece, od kojih Marko i Aleksa zauzimaju posebno mesto u srpskoj kulturi i umetnosti. Marko Čelebonović je jedan od najznačajnijih srpskih slikara XX veka, a Aleksa Čelebonović ugledni istoričar umetnosti, profesor univerziteta i likovni kritičar.

Zgradu su podigli od 1927. do 1929. godine renomirani arhitekti Stevan Belić (projekat), Nikola Krasnov (fasada) i Neregar (unutrašnja dekoracija). Sagrađena je kao dvospratna palata u akademskom stilu, ima reprezentativni ulaz i prostrano mermerno stepenište sa ogradom od kovanoga gvožđa. Prvobitno je bila namenjena za izdavanje: tu su se nalazile Ambasada Španije, advokatske kancelarije, kao i prestižni modni saloni. Iako su vremenom vršene različite adaptacije, zdanje je sačuvalo duh vremena u kojem je podignuto.

Posle Drugog svetskog rata u zgradu se uselilo Ministarstvo građevina Srbije, da bi 1950. godine u njoj bio otvoren Muzej primenjene umetnosti.