MENI
DVE NAGRADE PRAŠKOG KVADRIJENALA 2023 (ZA NACIONALNU I ZA STUDENTSKU SEKCIJU)
Srbija učestvuje sa projektima odabranim na javnim konkursima, izložbama u nacionalnoj i studentskoj kategoriji objedinjenim temom “O nežnosti, snovima i odgovornosti” koje su zasnovane na problemskom pristupu i tematizaciji rada. Obe izložbe su i dodatno tematizovane, pa je nacionalna postavka posvećena izuzetnim ljudima i/ili njihovim radovima, dok se studentska bavi izuzetnim pričama o posebnim prostorima mladih ljudi, mestima o kojima misle i sanjaju. Specifičnost oba rada ogleda se i u uspostavljanju aktivnog odnosa prema mestu izlaganja – Praškoj tržnici, u sadržinskom, značenjskom i prostornom kontekstu.
NACIONALNA SELEKCIJA
https://pq.cz/pq-2023-info/projects-2023/exhibition-of-countries-and-regions/serbia-moonshine-piano/
Izložba nacionalne sekcije predstavlja višeslojnu „mašinu za pripovedanje“ u kojoj su istaknuti predstavnici savremenog izvedbenog prostora i scenskog dizajna u pozorišnom (i nepozorišnom) svetu u Srbiji uključeni u razvoj novih narativa zasnovanih na specifičnim artefaktima. Odabrani artefakti, kombinovani sa tematskim okvirom i analitičko-forenzičkom komponentom pripovedanja, stvaraju dinamičan arhiv koji služi daljoj razradi dramskih tekstova, programa političkog obrazovanja i promociji društveno angažovanih praksi.
Moonshine Piano, centralni element prostora, svojevrsni je hibridni komunikacijski/dijaloški rekvizit’, nastao od odbačenog klavira i mikro-destilerije, čija je primarna funkcija da stvori okvir za izmišljeno pripovedanje između domaćina, gostiju i publike.
Gosti učesnici (umetnici i grupe) su pozvani da donesu određeni artefakt (koji nije nužno povezan sa njihovom profesijom) koji će, zajedno sa destilatom dana, poslužiti kao „početak dijaloga“. Oko ovog artefakta mogu se razviti različiti razgovori i performativne prakse: pozorišne improvizacije, simulacije javnih debata, skupštinske sednice nepostojećih ministarstava, ekološke diskusije ili intimni koncerti.
Miris dana je proizvod procesa destilacije i shvata se kao važan element dizajna scene, gradeći scenu zajedno sa gostima i njihovim artefaktima. Publika će imati priliku da posmatra proces stvaranja narativa u odnosu domaćin-gost, ali će imati i priliku da se uključi u dijalog i doda svoj spekulativni narativ. Na kraju procesa, publika će biti pozvana da učestvuje u kreiranju kolektivne vizuelne slike i da dopuni materijal za arhiv.
Program paviljona je zamišljen kao koherentan, međusobno povezan i kontinuiran skup različitih (kritičkih) pogleda na budućnost pozorišta, ali pre svega na probleme depolitizovane javnosti, profesionalnog konformiteta i samoeksploatacije.
Rezultati kolektivno proizvedenih narativa pažljivo se čuvaju u dinamičkoj arhivi. Sastoji se od pisanih protokola, mentalnih mapa, kritičnih mapa/dijagrama, zvučnih/video datoteka, komponovanih muzičkih komada ili napisanih pesama. Oni se čuvaju u unapred pripremljenom sistemu klipborda i medijateke gde publika može da vidi grube rezultate prethodnog dana.
Kurator – moderator: Miodrag Kuč
KREATIVNI TIM
Komesarke nastupa i kustoskinje projekata: Biljana Jotić i Tatjana Dadić
Gosti učesnici (umetnici i grupe): LP DUO, Milica Vučković, Selena Orb, Ivan Medenica, Agelast, Ministarstvo prostora, Mirko Radonjić i Andreja Rondović, Novo kulturno naselje i Marka Žvaka
Rukovodstvo proizvodnje: Andrija Dinulović, Janko Dimitrijević i Zoja Erdeljan
Tehnički tim: Vladimir Savić, Igor Ljubić, Andreja Georgievski, Nađa Vukorep, Darko Sekulić, Nina Bogdanović, Ivan Nikolovski i Isidora Pokrajac
ORGANIZACIJA
Muzej primenjene umetnosti; Scen – Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju – Oistat centar za Srbiju
Pokroviteljstvo: Ministarstvo kulture Republiek Srbije
STUDENSTKA SELEKCIJA
Pozajmi mi svoj san,
I zagrli ga svojim telom,
Umesto vašeg uma.
Studentsku sekciju predstavlja interdisciplinarni tim studenata sa različitih fakulteta u Srbiji. Složenim procesom saradnjeu procesu stvaranja, studenti su osmislili rad iz oblasti scenskog dizajna koji se bavi temom snova i nežnosti, povezujući prostor snova sa prostorom stvarnosti. Tokom trajanja Praškog kvadrijenala, proces konstruisanja dela odvijaće se kontinuirano kroz istraživanje i mapiranje prostora snova, koji će se postepeno istraživati, prevoditi i materijalizovati u realnom izložbenom prostoru.
Studentska sekcija Srbije predstavlja performativnu instalaciju koja se bavi transakcijom snova. Ovi snovi se prenose i potom otkrivaju, nežno i pažljivo, u stvarnom prostoru praške pijace Holešovice, gde je smeštena studentska izložba. I stvarni prostor i prostor snova prepoznati su kao strukture pune potencijala, ispisane beskonačnim mogućnostima retkih događaja i iskustava koja pozivaju na prepoznavanje i istraživanje. Priroda sna je promenjena ovim radom – od nečega što je rođeno iz tišine, u umu, do uzroka za fizičku akciju.
Učesnici razmene su posetioci – sanjari koji dele, pozajmljuju i poveravaju svoje snove studentima – sanjari koji te snove onda budno sanjaju u prostoru pijace. Sanjari imaju za cilj da pokrenu ovaj proces razmene istraživanjem i mapiranjem prostora snova, koji će postepeno biti prepoznat, preveden i materijalizovan u realnom prostoru u otvorenom, nežnom i iskrenom procesu. Prostor paviljona stoga menja svoju konfiguraciju kroz tri situacije: Prostor za deljenje snova, Prostor za istraživanje snova i Prostor za čuvanje snova.
Prostor za deljenje snova je mesto gde posetioci mogu da podele svoju priču – san pozajmljen sanjarima. Kroz ovu razmenu, san postaje pokretač sanjarevog intuitivnog i čulnog istraživanja prostora stvarnosti, koje počinje samo u Prostoru za istraživanje snova, unutar Paviljona, ali se završava negde drugde. Kroz intervenciju sanjara u stvarnosti, san postaje opipljiv u prostoru pijace, njegova lokacija je označena i mapirana. U skladištu snova, posetilac sanjar ima priliku da pronađe lokaciju svog ili bilo kog drugog pozajmljenog sna, koji je sada pohranjen u atlasu sanjara, i da krene da ga pronađe u stvarnom prostoru pijace.
Ovaj proces je cikličan po prirodi, menja se između unutrašnjeg i spoljašnjeg, promenljiv i stalno se razvija, stoga je uvek redak i nikada nije završen. Kroz svoj rad, učenici/maštari istražuju da li bi ostvarenje snova moglo da ih učini značajnijim, ukazujući na preko potreban prostor za bliskost i zajedništvo koji se otvara budnom i posvećenom razmenom.
KUSTOSKI TIM:
Aleksandra Pešterac, Daniela Dimitrovska, Pavle Dinulović, Pavle Stamenović, Natalija Bogdanović, Nina Vićentić i Andrea Palašti
KREATIVNI TIM:
Komesarke nastupa i Kustoskinje: Biljana Jotić i Tatjana Dadić Dinulović
Mentorski tim: Maja Vilić, Maša Seničić i Vladimir Savić
Studenti Autori: Keti Zaharijev, Mina Radovanović, Petra Perović, Višnja Vukajlović, Una Kotur, Itana Šestović, Nikola Stojadinović, Ružica Ristivojević, Lucija Stijepović, Jana Baljak, Tanja Stefanović, Marija Pokrajac, Angelina Biskupljanin, Miloš Janjić i Aleksandar Jovanović
Rukovodstvo proizvodnje: Andrija Dinulović, Janko Dimitrijević i Zoja Erdeljan
Tehnički tim: Vladimir Savić, Igor Ljubić, Nađa Vukorep, Darko Sekulić, Nina Bogdanović, Ivan Nikolovski i Isidora Pokrajac
ORGANIZACIJA
Muzej primenjene umetnosti; SCEN – Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju – Oistat Centar Srbija
Pokroviteljstvo: Ministarstvo kulture Republiek Srbije
IZBOR FOTOGRAFIJA
