Dušan Janković na balu umetnika „Hiljadu i druga noć“ u Beogradu 1923. godine

Autorka izložbe: Bojana Popović, muzejska savetnica u Odseku za savremenu primenjenu umetnost MPU

Grafičko oblikovanje deplijana, plakata i pozivnice: Dušan Tkačenko

Organizator: Muzej primenjene umetnosti, Beograd

Prvi umetnički bal u Beogradu, Hiljadu i druga noć, održan je u hotelima Kasina i Pariz, spojenih posebnim tunelom, 16. februara 1923. godine. Udruženje prijatelja umetnosti „Cvijeta Zuzorić“ ga je organizovalo u nameri da deo prihoda pripadne fondu za podizanje umetničkog paviljona. Angažovani književnici, muzičari, glumci, balerine i vizuelni umetnici su ovom događaju dali karakter avangardnog multimedijalnog spektakla kakav pre toga nije viđen u Beogradu. Među njima je bio i mladi Dušan Janković, koji je imao talenat da u svoj rad autentično i blagovremeno transponuje umetničke i intelektualne ideje koje su zaokupljale Evropu toga vremena, kao što su negrofilija, džez, kubizam, narodna umetnost, Orijent, arheološka otkrića, film, moda…

Za bal Hiljadu i druga noć, Janković je izveo projekte za opremanje enterijera male sale Kasine, nacrte za plakat, zaglavlje satiričnog lista Ponoć i crteže za dvadest i šest kostima učesnika. Posle skoro jednog stoleća, ova malopoznata remek-dela srpskog ar dekoa avangardnog izraza dostupna su posetiocima Muzeja primenjene umetnosti.

Dušan Janković (1896, Niš – 1950, Beograd) je započeo studije arhitekture na beogradskom Tehničkom fakultetu (1913), a u Parizu je pohađao inžinjersko-arhitektonsku Školu za javne radove (École des Travaux Publics, 1917–1918) i završio slikarstvo u Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti (École Nationale des Arts Décoratifs,1918–1921). Živeo je u Parizu (1916–1935) i u Beogradu (1935–1950).

U Parizu je Janković ostvario uspešnu karijeru baveći se opremom i ilustrovanjem knjiga, grafičkim dizajnom, oblikovanjem i dekorisanjem predmeta od porcelana i keramike, opremanjem enterijera i projektovanjem nameštaja, tekstilom, modom, grafikom i arhitekturom. Bio je saradnik izdavačkih kuća „Flamarion“ (Flammarion), „Larus“ (Larousse), „Mond Modern“ (Monde Moderne), „Karma“ (Kharma), Nacionalne manufakture porcelana u Sevru (Manufacture nationale de porcelaine de Sèvres) i fabrike porcelana Bloš i sin(ovi) (Bloch et Fils). Modom se bavio radeći za modne kuće i u okviru svog Ateljea umetničke mode „Kolet Janković“ (La Mode d’Art de l’atelieur Colette Janković, 1926/1927–1931/1932), nazvanom po imenu njegove supruge. Po Jankovićevim projektima podignuta je i opremljena vila Filipa de Faža (Philippe de Fages) u Sen Kluu (Saint Cloud, 1932–1934). Umetnik se po dolasku u Beograd posvetio uglavnom opremanju i ilustrovanju knjiga, radeći u Državnoj štampariji Kraljevine Jugoslavije (1935–1945), izdavačkom preduzeću „Novo pokolenje“ (1945–1945) i u „Jugoslovenskoj knjizi“ (1948–1950). Bio je honorarni nastavnik primenjene grafike i dekorativnog pisma na Akademiji primenjenih umetnosti (1948–1950). Kolet (Colette) Janković je u svoje ime i u ime svog pokojnog supruga poklonila zbirku od oko šest hiljada predmeta jugoslovenske narodne umetnosti Muzeju čoveka (Le Musée de l’Homme) u Parizu.