Књиге отисака

На отварању изложбе ће говорити Растко Ћирић, уметник и педагог, Драган Јовановић, новинар и еколог, Бора Ђорђевић, рок музичар и песник.

Кустос изложбе: Слободан Јовановић, кустос у Одсеку за савремену примењену уметност МПУ

Организатор: Музеј примењене уметности, Београд

На ретроспективној изложби „Књиге отисака” представљено је скоро пола века стваралаштва илустратора-карикатуристе и графичког дизајнера Југослава Влаховића (рођен 1949. године), професора на Факултету примењених уметности у Београду. Изложба је конципирана као преглед његових најзначајнијих радова, представљених у дванаест ауторских књига које је графички обликовао и објавио (осим последњег пројекта), сам или у сарадњи са неким издавачем, почев од дипломског рада ВЕНИ, ВИДИ, ВИЦ на Факултету примењених уметности из 1974. године, до последњег – необјављеног пројекта Инвентар у фото-шопу. Поред радова који су представљени у ауторским књигама, Влаховић је објавио неколико хиљада карикатура и илустрација у страним и домаћим часописима, које су на изложби засебно представљене. Илустровао је и графички опремио књиге других аутора, омоте плоча поп и рок-бендова, календаре, плакате за разне уметничке догађаје, поштанске марке и разни графички материјал, такође представљен на изложби у Музеју примењене уметности.

Током студирања, прво на Архитектонском факултету 1968. године, па на Академији примењених уметности у Београду од 1969. године, на графичком одсеку, катедри Графика књиге код професора Богдана Кршића, почиње Влаховићева мултимедијална уметничка каријера. Тада учествује у мјузиклу „Коса” Атељеа 212 и постаје један од оснивача прве југословенске ауторске акустичарске групе Породична мануфактура црног хлеба и перформанс-групе ЕКИПА А3. Ови разнородни облици уметничког деловања постаће богат извор идеја и мотива за графички рад Југослава Влаховића, што можемо видети већ у његовом дипломском раду ВЕНИ, ВИДИ, ВИЦ из 1974. године, у којој аутор пажљиво анализира детаље свакодневног живота и потом формира илустровану досетку спајањем сличних елемента илустрације у необичну целину.

У следећој ауторској књизи Расветљен случај (1986), Влаховић усавршава поступак приказивања вишезначне илустроване досетке из књиге ВЕНИ, ВИДИ, ВИЦ. Већину радова изводи тушем или темпером, уз употребу ербраш технике. У то време, он развија илустраторски поентилистички стил, који је једна од главних карактеристика његовог уметничког израза и данас. Са карикатурама из овог периода Влаховићев хомо мечаницус постаје хомо политицус – „неуништив и увек спреман да уништава све око себе” (С. Новаковић). Током следећих тридесетак година, Влаховић објављује још десетак ауторских књига у којима наставља да буде илустратор-хроничар нашег времена.

Поред дванаест ауторских књига, Југослав Влаховић активно сарађује са домаћим и страним новинама и часописима, али и писцима, афористичарима и песницима којима графички обликује књиге. Ови радови чине почетак другог дела изложбе „Књиге отисака” у Музеју примењене уметности, на којем су представљени графички радови које је Влаховић правио, како за часописе и књиге, тако и за омоте плоча рок и поп-бендова, логотипе, календаре, плакате, поштанске марке и др.

Док на плакатима, календарима и изложбеним каталозима представљеним на изложби Југослав Влаховић ради илустрације које су у блиској вези са манифестацијом коју најављују или фирмом чији посао рекламирају, ова веза „илустрација–илустровано дело” постаје комплекснија када дизајнира едиције књига писаца и песника. Из опуса од педесетак књига које је обликовао Југослав Влаховић, посебно се издвајају књиге које је радио за разне едиције – афоризама, песама Боре Ђорђевића, антологије лирике професора Тодета Чолака и др. На изложби „Књиге отисака” представљене су корице двадесетак књига које је обликовао Влаховић. Ове илустрације и карикатуре красе поетика и (црни) хумор, који су у идејном сагласју са називом књига које украшавају.

Током првог боравка у Њујорку, 1982. године, Влаховићеве илустрације и карикатуре објављује Тхе Неw Yорк Тимес, а затим и Тиме, Wиенер Јоурнал, Wиенер Зеитунг, Ла Републица, Дас Сонтагсблатт, Дие Зеит, Ле Монде, Цоурриер Интернатионал и други. Неки радови су наручени, а некад уредници новина и часописа бирају већ постојеће Влаховићеве радове да илуструју текст. Често његове илустрације добијају половину стране новина, као што се може видети на странама приказаним на изложби „Књиге отисака”. Његов осећај за суптилно представљање „освајања” слободе приказан је на већем броју илустрација објављених у страним часописима и новинама. Ове особине Влаховићеве поетике допринеле су томе да његове илустрације буду често коришћене за насловне стране часописа и дневних новина, чиме постају отворене за даљу вишеструку интерпретацију.

Од првог сингла за своју групу Породична мануфактура црног хлеба 1972. године, па до данас, Југослав Влаховић графички је опремио стотинак ЛП плоча, касета и ЦЂа разних извођача. Од оснивања 1978, стални је дизајнер рок-групе Рибља чорба: аутор је њиховог знака („рибља кост”) и логотипа, опремио је свих 20 званичних албума, 2 ДВЂа, као и бројни рекламни и промотивни графички материја. Поред омота за албуме Рибље чорбе, ради и фотографије или илустрације и графички дизајн за омоте синглова и плоча акустичних, панк, поп и рок-бендова седамдесетих и осамдесетих година прошлог века: Безобразно зелено, Булевар, Поп машина, С времена на време, Алиса, Смак и др.

Једна од основних карактеристика опуса илустратора-карикатуристе и графичког дизајнера Југослава Влаховића је поступак којим се од мале количине материјала који уметник обрађује добија напета ситуација из које настаје апсурдна досетка. У ауторским књигама представљеним на изложби „Књиге отисака” можемо видети графичке радове Југослава Влаховића представљене у књигама како је сам аутор замислио. На осталим изложеним радовима види се начин на који су његове радове употребили уредници листова за које објављује, али и начин на који Влаховић обликује своје радове на плакатима, књигама, календарима, омотима плоча и другом графичком материјалу. Ова двосмерност деловања аутора који изводи дела примењених уметности, додатно се надопуњује конципирањем појединих илустрација и карикатура као графика – које Влаховић ради у време када је у Србији постојало тржиште за те графике. Ако томе додамо и бројне пројекте које је реализовао самостално, у оквиру неке манифестације, као професор на Факултету примењених уметности у Београду, као аутор изложби посвећених карикатури, као учесник хиљада колективних изложби карикатуре и илустрације широм света, добијамо уметника Југослава Влаховића који превазилази ниво сопствених хомо мечаницус-а и хомо политицус-а, и постаје хомо универсалис (С. Јовановић у тексту каталога). Као што његове карикатуре и илустрације имају универзално значење и смисао за хумор, тако и Југослав Влаховић предано наставља са радом на ширењу визуелне едукације и после трајања наше изложбе.

Слободан Јовановић

Овде можете преузети Фотографије за штампу са потписима