Knjige otisaka

Na otvaranju izložbe će govoriti Rastko Ćirić, umetnik i pedagog, Dragan Jovanović, novinar i ekolog, Bora Đorđević, rok muzičar i pesnik.

Kustos izložbe: Slobodan Jovanović, kustos u Odseku za savremenu primenjenu umetnost MPU

Organizator: Muzej primenjene umetnosti, Beograd

Na retrospektivnoj izložbi „Knjige otisaka” predstavljeno je skoro pola veka stvaralaštva ilustratora-karikaturiste i grafičkog dizajnera Jugoslava Vlahovića (rođen 1949. godine), profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Izložba je koncipirana kao pregled njegovih najznačajnijih radova, predstavljenih u dvanaest autorskih knjiga koje je grafički oblikovao i objavio (osim poslednjeg projekta), sam ili u saradnji sa nekim izdavačem, počev od diplomskog rada VENI, VIDI, VIC na Fakultetu primenjenih umetnosti iz 1974. godine, do poslednjeg – neobjavljenog projekta Inventar u foto-šopu. Pored radova koji su predstavljeni u autorskim knjigama, Vlahović je objavio nekoliko hiljada karikatura i ilustracija u stranim i domaćim časopisima, koje su na izložbi zasebno predstavljene. Ilustrovao je i grafički opremio knjige drugih autora, omote ploča pop i rok-bendova, kalendare, plakate za razne umetničke događaje, poštanske marke i razni grafički materijal, takođe predstavljen na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti.

Tokom studiranja, prvo na Arhitektonskom fakultetu 1968. godine, pa na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu od 1969. godine, na grafičkom odseku, katedri Grafika knjige kod profesora Bogdana Kršića, počinje Vlahovićeva multimedijalna umetnička karijera. Tada učestvuje u mjuziklu „Kosa” Ateljea 212 i postaje jedan od osnivača prve jugoslovenske autorske akustičarske grupe Porodična manufaktura crnog hleba i performans-grupe EKIPA A3. Ovi raznorodni oblici umetničkog delovanja postaće bogat izvor ideja i motiva za grafički rad Jugoslava Vlahovića, što možemo videti već u njegovom diplomskom radu VENI, VIDI, VIC iz 1974. godine, u kojoj autor pažljivo analizira detalje svakodnevnog života i potom formira ilustrovanu dosetku spajanjem sličnih elementa ilustracije u neobičnu celinu.

U sledećoj autorskoj knjizi Rasvetljen slučaj (1986), Vlahović usavršava postupak prikazivanja višeznačne ilustrovane dosetke iz knjige VENI, VIDI, VIC. Većinu radova izvodi tušem ili temperom, uz upotrebu erbraš tehnike. U to vreme, on razvija ilustratorski poentilistički stil, koji je jedna od glavnih karakteristika njegovog umetničkog izraza i danas. Sa karikaturama iz ovog perioda Vlahovićev homo mečanicus postaje homo politicus – „neuništiv i uvek spreman da uništava sve oko sebe” (S. Novaković). Tokom sledećih tridesetak godina, Vlahović objavljuje još desetak autorskih knjiga u kojima nastavlja da bude ilustrator-hroničar našeg vremena.

Pored dvanaest autorskih knjiga, Jugoslav Vlahović aktivno sarađuje sa domaćim i stranim novinama i časopisima, ali i piscima, aforističarima i pesnicima kojima grafički oblikuje knjige. Ovi radovi čine početak drugog dela izložbe „Knjige otisaka” u Muzeju primenjene umetnosti, na kojem su predstavljeni grafički radovi koje je Vlahović pravio, kako za časopise i knjige, tako i za omote ploča rok i pop-bendova, logotipe, kalendare, plakate, poštanske marke i dr.

Dok na plakatima, kalendarima i izložbenim katalozima predstavljenim na izložbi Jugoslav Vlahović radi ilustracije koje su u bliskoj vezi sa manifestacijom koju najavljuju ili firmom čiji posao reklamiraju, ova veza „ilustracija–ilustrovano delo” postaje kompleksnija kada dizajnira edicije knjiga pisaca i pesnika. Iz opusa od pedesetak knjiga koje je oblikovao Jugoslav Vlahović, posebno se izdvajaju knjige koje je radio za razne edicije – aforizama, pesama Bore Đorđevića, antologije lirike profesora Todeta Čolaka i dr. Na izložbi „Knjige otisaka” predstavljene su korice dvadesetak knjiga koje je oblikovao Vlahović. Ove ilustracije i karikature krase poetika i (crni) humor, koji su u idejnom saglasju sa nazivom knjiga koje ukrašavaju.

Tokom prvog boravka u Njujorku, 1982. godine, Vlahovićeve ilustracije i karikature objavljuje The New York Times, a zatim i Time, Wiener Journal, Wiener Zeitung, La Republica, Das Sontagsblatt, Die Zeit, Le Monde, Courrier International i drugi. Neki radovi su naručeni, a nekad urednici novina i časopisa biraju već postojeće Vlahovićeve radove da ilustruju tekst. Često njegove ilustracije dobijaju polovinu strane novina, kao što se može videti na stranama prikazanim na izložbi „Knjige otisaka”. Njegov osećaj za suptilno predstavljanje „osvajanja” slobode prikazan je na većem broju ilustracija objavljenih u stranim časopisima i novinama. Ove osobine Vlahovićeve poetike doprinele su tome da njegove ilustracije budu često korišćene za naslovne strane časopisa i dnevnih novina, čime postaju otvorene za dalju višestruku interpretaciju.

Od prvog singla za svoju grupu Porodična manufaktura crnog hleba 1972. godine, pa do danas, Jugoslav Vlahović grafički je opremio stotinak LP ploča, kaseta i CĐa raznih izvođača. Od osnivanja 1978, stalni je dizajner rok-grupe Riblja čorba: autor je njihovog znaka („riblja kost”) i logotipa, opremio je svih 20 zvaničnih albuma, 2 DVĐa, kao i brojni reklamni i promotivni grafički materija. Pored omota za albume Riblje čorbe, radi i fotografije ili ilustracije i grafički dizajn za omote singlova i ploča akustičnih, pank, pop i rok-bendova sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka: Bezobrazno zeleno, Bulevar, Pop mašina, S vremena na vreme, Alisa, Smak i dr.

Jedna od osnovnih karakteristika opusa ilustratora-karikaturiste i grafičkog dizajnera Jugoslava Vlahovića je postupak kojim se od male količine materijala koji umetnik obrađuje dobija napeta situacija iz koje nastaje apsurdna dosetka. U autorskim knjigama predstavljenim na izložbi „Knjige otisaka” možemo videti grafičke radove Jugoslava Vlahovića predstavljene u knjigama kako je sam autor zamislio. Na ostalim izloženim radovima vidi se način na koji su njegove radove upotrebili urednici listova za koje objavljuje, ali i način na koji Vlahović oblikuje svoje radove na plakatima, knjigama, kalendarima, omotima ploča i drugom grafičkom materijalu. Ova dvosmernost delovanja autora koji izvodi dela primenjenih umetnosti, dodatno se nadopunjuje koncipiranjem pojedinih ilustracija i karikatura kao grafika – koje Vlahović radi u vreme kada je u Srbiji postojalo tržište za te grafike. Ako tome dodamo i brojne projekte koje je realizovao samostalno, u okviru neke manifestacije, kao profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, kao autor izložbi posvećenih karikaturi, kao učesnik hiljada kolektivnih izložbi karikature i ilustracije širom sveta, dobijamo umetnika Jugoslava Vlahovića koji prevazilazi nivo sopstvenih homo mečanicus-a i homo politicus-a, i postaje homo universalis (S. Jovanović u tekstu kataloga). Kao što njegove karikature i ilustracije imaju univerzalno značenje i smisao za humor, tako i Jugoslav Vlahović predano nastavlja sa radom na širenju vizuelne edukacije i posle trajanja naše izložbe.

Slobodan Jovanović

Ovde možete preuzeti Fotografije za štampu sa potpisima