Лоше одржавање

Координатори програма:

Јелена Ђурић, историчар уметности

На начин холограма, свака од фотографија садржи у себи целу “велику слику” изложбе – слику једног напуштеног света, ничије земље, постцивилизацијске пустоши. Иако је свака од ових фотографија самостално и вредно дело фотографске уметности, неизвежбаном оку тек поглед на целу поставку јасно открива “пуну” холограмску слику и омогућава да се наслути њен смисао. Напуштени свет са ових слика је, иако у процесу распадања, затворен и стабилан, подложан описивању разноразних путописаца и, опет, никад до краја описив.
Загађен суморним траговима обесмишљеног људског постојања, лоше одржавани свет сведочи о победи случаја, бесмисла, пролазности. Гледајући фотографије које дефинитивно не пате од сувишне нарације, ипак је тешко одолети реконструкцији догађаја који су претходили напуштању лоше одржаваног света.

Рекло би се да су се, пре него што су нестали, људи овог света предали случају. Поверовали су у случај и предали му се. Тако су се, прилично наивно, предали и бесмислу. Очајнички су покушавали да оставе какав-такав траг свог постојања. Ружноћа им се чинила погоднија за тај циљ од идеализоване, безличне лепоте.
Истражујући нестали народ, аутор је вредно и упорно бележио оно што је остало: од разваљених дечијих тобогана, жврљотина по зидовима суморних ходника, воћњака у којима су посебно добро родиле пластичне кесе, до загонетних трагова удара аутомобила у банкине на ауто-путу….

Фотографије Милана Алексића комуницирају са публиком слично филмовима Дејвида Линча: у суморном и пропадљивом свету који је остао без Бога, постоји само нечујни вапај за смислом и непролазном лепотом.“

(текст ђакона Ненада Илића из каталога изложбе „Лоше одржавање“)

ОБРАЗОВАЊЕ

1987-1989 Последипломске студије фотографије, Цорнелл Университy, Итхаца, УСА
1980-1983 Историја уметности, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд, Југославија
1972-1980 Машински факултет, Универзитет у Београду, Београд, Југославија

Алексићево почетно интересовање за фотографију поклапа се са седамдесетим годинама прошлог века када је концептуална уметност била прилично утицајна, али већ приметно на заласку. Сам је окарактерисао своју активност не као нужно бављење уметношћу у својству концептуалног уметника, већ радије у својству фотографа који искуства концептуалне фотографије узима у обзир. Велико искуство стекао је у Америци осамдесетих година прошлог века, када су се дешавала врло битна померања на њујоршкој уметничкој сцени. Фотографије из опуса „Лоше одржавање“ приказане на изложби, имају ефекат политичке изјаве, говоре о друштву које не брине, претварају јавни немир у личну тугу.

Координатори програма:

Јелена Ђурић, историчар уметности
Тел: +381 26 26 494 / 106, +381 64 18 48 212

Одсек за односе с јавношћу, тел: +381 11 32 85 019
ПР: мр Милица Цукић, виши кустос, шеф уметничког одељења (+381 63 33 81 60)
Сарадник: Лидија Сеничар, историчар уметности (+381 64 254 55 89)