Stolice: vekovi trajanja

Izložbu otvara: Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja RS

Autor kataloga i izložbe: Marija Bujić, muzejska savetnica

Organizator: Muzej primenjene umetnosti

Povodom obeležavanja Dana Muzeja primenjene umetnosti (osnovan 6. novembra 1950) priređena je izložba „Stolice: vekovi trajanja”, posvećena nameštaju za pojedinačno sedenje, bez koga je danas teško zamisliti odvijanje različitih, pojedinačnih ili kolektivnih, javnih ili privatnih aktivnosti.

Autorka izložbe, Marija Bujuć sa saradnicima, osmislila je, za publiku atraktivnu postavku gde eksponati na originalan način pozdravljaju i pozivaju posetioca na putovanje kroz vekove postojanja stolice kao kraljice enterijera.

Svakodnevna aktivnost čoveka podrazumeva mnoštvo situacija u kojima sedi: u kući, na poslu, na ulici, u parku, u prevoznim sredstvima, u čekaonicama, pozorištu, školi, na javnim i privatnim skupovima. Prva asocijacija vezana za termin „sesti” je stolica, ali i njoj srodne tipološke grupe za pojedinačno (fotelja, hoklica, tabure…) ili kolektivno sedenje (klupa, kanabe, sofa, kauč). Savremeni način života nudi bezbroj mogućnosti za više ili manje udobno sedenje. Mi obavljamo tu aktivnost ne razmišljajući o tome da li je to oduvek bilo tako. Trebalo je da prođe više desetina hiljada godina da bi se oblikovao predmet koji se koristi za jednu naizgled veoma jednostavnu radnju.

Na postavci izložbe i u pratećem katalogu, prikazan je deo kolekcija nameštaja za sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, koji broji 63 kataloške jedinice i 80 predmeta (stolica, naslonjača, fotelja i taburea). Najstariji predmet kolekcije, takozvana Dante stolica, potiče iz XVI veka, a najmlađi predmet kolekcije izveden je krajem prve decenije XX veka, po nacrtu Dragutina Inkiostrija Medenjaka. Približno u isto vreme, 1908, dizajnirana je stolica Hansa Gintera Rajnštajna (Hans Gunter Reinstein, 1880–1938) koja anticipira razvoj nameštaja za sedenje budućih vekova. Osim dva primerka, kolekcija je u celini srednjoevropske i zapadnoevropske provenijencije. Najstariji prikazani eksponat podudara se sa vekom koji označava vreme početka promene svesti u prihvatanju prava svih na svoju vrstu stolice, dok je najmlađi eksponat kolekcije predstavnik vremena kada je to pravo postalo uobičajena realnost.

Da bi se razumeo sveobuhvatni sled razvoja stolice i njenih varijeteta, autorka izložbe Marija Bujić daje u katalogu koncizan istorijski razvoj, od starih civilizacija do modernog doba, sa akcentovanjem važnih perioda, zemalja, stilova i ličnosti koji su uticali na njeno oblikovanje. Ovaj pregled potvrđuje činjenicu da nameštaj za sedenje predstavlja veoma značajnu tipološku grupu nameštaja u celini, kroz koju su se, osim stilskih, reflektovale i mene uspona i padova civilizacija, država i istorijskih ličnosti.

Za stilske epohe koje nisu mogle biti ilustrovane fotografijama iz muzejske kolekcije, u katalogu su upotrebljeni crteži mr Mirjane Vojnović, koji ubedljivo ilustruju nameštaj za sedenje prošlih epoha., a njihovih stotinak studija čini prateću izložbu ove postavke.

Milan Andrić, konzervator za drvo, i Marija Labudović, konzervatorka za tekstil, svojim stručnim umećem doprineli su da predmeti, barem donekle, povrate svoj stari sjaj.

Prilikom davanja stručnog suda o stilsko-morfološkoj vrednosti Kolekcije nameštaja za pojedinačno sedenje Odseka za stilski nameštaj Muzeja primenjene umetnosti, neophodno je uzeti u obzir „mladost” Muzeja i istorijske prilike na tlu današnje Republike Srbije, od antike do savremenog doba. Kasni početak ekonomskog razvoja, tek krajem XIX veka, siromašni i slabo obrazovani građani, kao i učestala ratna razaranja uzrokovali su nepostojanje naručilaca koji bi podstakli nabavku i proizvodnju luksuznog nameštaja. Zato se može zaključiti da je Muzej, tokom 66 godina svog postojanja, uprkos nepovoljnim okolnostima, sakupio vrednu i značajnu kolekciju stolica i naslonjača, koje verno odražavaju sredinu u kojoj su imale upotrebnu funkciju.