ЖИГ ВРЕМЕНА: ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ АНДРЕЈЕ МИЛЕНКОВИЋА

6. новембар – 13. децембар 2023. године

ПРОСЛАВА ДАНА МУЗЕЈА И СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ СТУДИЈСКЕ ИЗЛОЖБЕ:
ПОНЕДЕЉАК 6. НОВЕМБАР 2023. У 19.00

– Биљана Јотић, директор Музеја примењене уметности, обратиће се публици поздравним речима и представити тим Музеја и реализоване активности током 2023. године
– Љуба Тодић, инжењер и сарадник Андреје Миленковића, поделиће са публиком приче из живота и рада са Андрејом Миленковићем и отворити изложбу
– Слободан Јовановић, виши кустос МПУ и аутор изложбе, испричаће како је настајала изложба, као и делови изложбене поставке

Следи коктел

Аутор изложбе: Слободан Јовановић, виши кустос МПУ

Организатор: Музеј примењене уметности

 

Ретроспективна изложба Жиг времена: Графичке комуникације Андреје Миленковића представља најобухватнији преглед стваралаштва Андреје Миленковића (1923-2005), најпознатијег креатора поштанских марака у СФРЈ. Изложбом се обележава стогодишњица уметниковог рођења, а организује се поводом Дана Музеја примењене уметности.

На изложби је приказано око 220 различитих поштанских марака, као и 80 скица, нацрта, идејних пројеката и графика Андреје Миленковића, који су послужили за дизајн и ликовно обликовање поштанских марака и коверата првог дана, као и неколико логотипа, пиктограма и пројеката графичке идентификације различитих манифестација и јубилеја образовних институција у Србији.

Изложба Жиг времена је подељена на десет тематских целина, према мотиву или поводу за издавање марке. У тексту каталога, кустос изложбе, Слободан Јовановић наглашава: „Андреја Миленковић је, од средине шездесетих до половине осамдесетих година прошлог века, обрадио готово све теме које су приказане на редовним и пригодним издањима југословенских поштанских марака: пошта и саобраћај, уметност и археогија, спорт, култура и хуманитарне акције, флора и фауна, туризам, сећање на чувене личности и догађаје из историје југословенских народа и др. Управо су серије пригодних марака имале великог успеха у економском и културолошком смислу – код филателиста широм света. Као врстан минијатуриста и познавалац графичких и штампарских техника, на малој површини од неколико квадратних центиметара изводио је суптилне дизајнерске композиције по својим нацртима или фотографским предлошцима. На поштанским маркама различитих тематика и врста штампе, видимо како се Андреја Миленковић ангажовао у свим аспектима настанка марака и како је постао један од најзначајнијих уметника графичких, визуелних и друштвених комуникација у тадашњој Југославији.“

Радови приказани на изложби Жиг времена: Графичке комуникације Андреје Миленковића део су заоставштине коју је госпођа Ружица Арсенијевић-Миленковић поклонила Музеју током протекле четири године. Поред тога, приказан је и део колекције марака господина Владана Челебоновића.

Андреја Миленковић (Лесковац, 1923 – Београд, 2005), дипломирао је на Академији примењених уметности (данас Факултет примењених уметности) у Београду, на графичком одсеку у класи професора Михаила Петрова 1954. године. Био је креатор ликовних решења за поштанске марке у Бироу за поштанске марке (касније РО Југомарка, садашња Србијамарка) Заједнице југословенских пошта, телеграфа и телефона у Београду, од 1966. до 1984. Радио је на месту главног референта за израду марака и вредносница, a Службу за производњу и дистрибуцију марака и вредносница у Бироу водио је од 1976. до 1984. године. Једини је аутор са ових простора који је добио награду за „најлепша марку на свету” на највећој светској филателистичкој изложби у Италији 1968. године. Израдио је више серија марака издатих поводом Зимских олимпијских игара у Сарајеву, као и Летњих олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984. године. Дизајнирао је чувену југословенску новчаницу од 1.000 динара 1975. године, која је названа „голубица“, затим логотип Београдског сајма, као и изглед сва три степена ордена Светог Саве, који додељује Српска православна црква.

У Удружењу ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), где постаје члан 1955. године, био је главни и одговорни уредник листа Уметност и индустрија, као и председник од 1960. до 1964. У истом периоду био је и члан Савета за културу СР Србије и члан комисије СР Србије за израду седмогодишњег плана развоја ликовних уметности. Излагао је у Београду (Музеј примењене уметности, 1982 и Музеј аутомобила (постхумно), 2006), Пироту (Културни центар, 1982 и Музеј понишавља, 1986), Новом Саду (Галерија Матице српске, 1982), Сарајеву (Галерија дома ЈНА, 1984), као и галеријама у Скопљу, Херцег Новом, Љубљани, Сплиту, Софији, Бечу, Милану, Лугану, Паризу, Прагу, Солуну, Амстердаму и Њујорку.

Добитник је великог броја признања, захвалница и диплома, од којих издвајамо: Седмојулска награда, Београд, 1959; Плакете Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУ(Д)С) 1962, 1973, 1978, 1979, 1982; Златна плакета Форма 64, Нови Сад, 1966; Награда Најлепша марка на свету, VIII Светска изложба поштанских марака Европа (Gran Premio Napoli dell’Arte Filatelica, VIII Mostra del francobollo EUROPA 68), Напуљ, Италија; Трећа, четврта и осма награда Међународног салона CEPT 69, Париз, 1969; Спомен-плакета града Београда, 1974; Велика награда, XVI светска изложба поштанских марака Европа, Напуљ, Италија, 1976; Повеља поводом 40-годишњице постојања УЛУПУДС-а као председнику од 1960. до 1964. године, 1994; Признање Златни знак за изузетан допринос у развоју филателије, Савез филателиста Србије, 1998. године.

Аутор: Андреја Миленковић

Ауторка фотографија: Драгана Удовичић