Златко Цветковић: НЕПОТРЕПШТИНЕ

Докторски уметнички пројекат

Ментор: др Оливера Нинчић, редовни професор

 

Докторски уметнички пројекат Златка Цветковића специфично је усмерен на историјске, уметничке, теоријске, социолошке, психолошке аспекте личног односа према различитим предметима у времену. Иницијације просторних инсталација које укључују његове непотрепштине, сежу до времена детињства, одрастања, и свих оних ситуација социјализације, стања анксиозности у односу на ствари, стварчице, фетише, али и на друге субјекте у датом окружењу, који су могли имати подударне тежње и потребе као и он, у одређеном тренутку.

Из трезора меморије, из давно затворених шкриња, аутор извлачи предмете које из некадашњег статуса преводи у поље и простор уметности. То чини, радећи, заправо, са њиховом материјалном и значењском, духовном премисом, оном њиховом суштином коју су стекли у свом »минулом раду« тј. животу. Идентитет тих ствари понекад остаје, чини се, непромењен, јер буде боје, мирисе, укусе, фасцинације из детињства. С друге стране, покрећу носталгично осећање, на атрибутској су клацкалици од важног до ефемерног и указују на промене спецификума илузија током времена.

Предмети су жива твар за Цветковића, а ту њихову виталност он потцртава уметничким поступцима, познатим у модернистичким и постмодернистичким периодима: апропријацијом, деконтекстуализацијом и реконтекстуализацијом. Поред тога, посеже за мултипликацијом и радикалном променом формата [димензија предмета], увећањем.

Из текста Љубице Јелисавац у каталогу изложбе

просторна целина из два сегмента

У четвртом разреду сам за одличан успех добио бицикл, понику. Будући да сам је »поштено зарадио« није ми било свеједно што је морам »делити« са братом. Да ствар буде гора, у исто време се »тај мали напасник« некако докопао поштанске марке са Кубе, која је недостајала у мојој малој филателистичкој колекцији. Братски ривалитет и дечије надмудривањe довели су до тога да трампим свој нови бицикл за маркицу. Понику смо свакако морали да делимо, а маркица је напокон била моја.

Порив за поседовањем и тежња за употпуњавањем колекције је генератор ове »нереалне« трансакције из перспективе одраслог човека. У протеклих четрдесет година маркица је склопом породичних догађаја све више добијала на значају.

ЗЛАТКО ЦВЕТКОВИЋ [Врњачка Бања, 1971] дипломирао је на Универзитету уметности у Београду, Факултету примењених уметности, Одсек дизајн текстила [1996]. На истом Факултету магистрирао је 2001. године, област Таписерија, менторка мр Јадранка Симоновић, редовни професор. Од 1997. године запослен на Факултету примењених уметности, Одсек текстил, сада је у звању ванредног професора, ужа уметничка област Текстил.

Члан је уметничке групе ЛУМ [Лаваторијум уметничких мисли] [1996—1998], удружења Пункт за уметнички експеримент [1999—2001], European Textile Network [2007—2015], као и УЛУПУДС-а [од 1997. године].

Остварио је 11 самосталних и преко 110 колективних изложби у земљи и иностранству. Његови радови се налазе у колекцијама Музеја примењене уметности у Београду, Музеја декоративних уметности и дизајна у Риги [Летонија], Централног музеја текстила у Лођу [Пољска], Културног центра у Горњем Милановцу, Атељеа 61 — установе за израду таписерије, Петроварадин и Завичајног музеја »Замак културе«, Врњачка Бања.

Добитник је већег броја награда и признања.

3. јул 2021.

Аутор фотографија: Немања Митровић