СТЕФАН ЖАРИЋ
Независни истраживач, Кула, Србија
z.stefan027@gmail.com

УТИЦАЈИ ЈАПАНИЗМА И ЈАПАНСКЕ МОДЕ У СРПСКОЈ МОДИ (1920–2020)
INFLUENCES OF JAPONISME AND JAPANESE FASHION ON SERBIAN FASHION (1920-2020)

Зборник 18/2022 (Музеј примењене уметности), страна 63-73

Категорија чланка: оригинални научни рад

УДК:
391(497.11)"1920/2020"
391(529)"1920/2020"
316.7:391

Апстракт:
Феномени јапанизма и „јапанске модне револуције”, коју иницирају Кензо Такада те јапански авангардни креатори високе моде Реј Кавакубо, Исеј Мијаки и Јођи Јамамото, темељно су истражени и излагани у оквиру историје и музеологије западне моде. Истовремено, утицаји јапанске моде на српску моду XX и XXI векa још увек су неистражени. Предложени рад стога настоји да покаже како јапанизам као модно кретање унутар западне моде и мода као културни означитељ Јапана дијахронијски функционишу у модном систему Србије у временском оквиру између 1920. и 2020. године. На плану моде XX века предмет анализе биће представе „јапанске модерне девојке” (модан гару) у стваралаштву Милене Павловић Барили, текстови о Кензу Анђелке Слијепчевић, те апропријације кимона у модном дизајну Александра Јоксимовића и Љиљане Жегарац. У контексту моде XXI века биће испраћени утицаји јапанске авангарде на продукцију појединих модних дизајнeра и дизајнерки окупљених око Београдске недеље моде. Мапирајући различите елементе јапанизма у српској моди, присутне посредством западне моде, те кроз усвајање јапанских модних матрица као општих кретања моде на глобалном нивоу, истраживање отвара могућност новог читања јапанскосрпских културних контаката кроз историју моде.

Кључне речи:
историја моде, јапанизам, јапанска авангарда, кимоно, српска мода

Summary:
As Japonisme in Serbian fashion of the first half of the 20^th century was the result of Western fashion influences, its inception in the national fashion system can be traced in Milena Pavlović Barilli’s 1920s works as pioneering representations of westernized Japanese modern girls – Modan garu. With the restoration of bilateral relations between Serbia and Japan after the Second World War, Kenzo Takada’s global impact in the 1970s is revealed in Anđelka Slijepčević’s writings. At the same time, Aleksandar Joksimović resorted to ‘self-orientalization’ by turning Romanian folk costumes in kimono-resembling forms as a response to Dior and Saint Laurent’s appropriations of Japan, whereas in the 1980s Ljiljana Žegarac designed actual kimonos. After Tokyo’s positioning as a global fashion capital in the 1980s and the foundation of Belgrade Fashion Week in 1996, the influence of Japanese avant-garde designers Issey Miyake, Yohji Yamamoto, and Rei Kawakubo can be identified at the end of the 20 ^th and the beginning of the 21 ^st century Serbian fashion. By analyzing the collections of contemporary Serbian fashion designers, it is noticeable how the Japanese avant-garde has encoded itself in their expression as a denouncement of tradition. The Japonisme discourse in Serbian fashion is thus completed through an insight into the most recent fashion practices. While not a dominant aesthetic and stylistic tendency in Serbian fashion, Japonisme marked it to an extent, allowing both its contextualization within Serbian fashion history and the strengthening of Serbian fashion within global fashion, welcoming further studies on the subject.

Translated by the author

Овде можете преузети PDF чланка (842 KB)