Миодраг Стефановић
Ретроспектива/Интроспектива/30 година
26. август – 14. септембар 2024.
Изложба пружа увид у различите фазе Стефановићевог стваралачког поступка, од идеје и инспирације до финализације, отелотворене у уметнички дизајнираним и обликованим комадима накита. Поставком у Музеју примењене уметности, Миодраг Стефановић уједно обележава и крунише три деценије рада и стваралаштва.
Као представник пете генерације угледних златара, Миодраг је породичну традицију наставио образовањем и стручним усавршавањем на факултетима у Фиренци и Београду, да би изградио свој аутентични израз кроз спој традиционалног и савременог. Управо полазећи од те основе, кустоскиња Биљана Јотић је развила концепт актуелне поставке.
„ Дуга је историја настанка накита, а у овом непрекинутом низу, који дефинише везу идејног и практичног, можемо надовезати и нит времена, непрекинути низ који тече и који не може да одвоји време, већ само да подстакне специфичности доба. Отуда концепт Традиционално и савремено: вештина и дизајн, односно покретачка тачка посматрања изложбе, ретроспекције једног ауторског израза у савременом стваралачком смислу кроз стваралачку вештину.
Миодраг Стефановић је након завршене Политехничке школе, Одсека за златарство, наставио практично образовање на Академији за дизајн накита Ле Арти Орафе у Фиренци, Италија, а онда је дипломирао на Факултету за дизајн у Београду, на смеру Индустријски дизајн у класи професора Гојка Варде. Редовно излаже самостално и у оквиру колективних изложби, од којих издвајам изложбу цртежа и накита у Галерији Сан Карло деи Барнабити у Фиренци, Италија; затим изложбе накита у Музеју примењене уметности, Етнографском музеју, Галерији УЛУПДС-а у Београду, Србија; Галерији Кодреи Природословном музеју Словеније, Љубљана. Поред наведених изложби, Миодраг је био финалиста конкурса FUNKSHION у Мајамију, САД, као и аутор колекције накита за Њ.К.В. Јелисавету Карађорђевић.
Важна ставка која га позиционира као активног учесника савременог дизајна огледа се у накиту Златаре Стефановић, која у време ефермених појава пркоси трајањем и наслеђем. Ова пракса преношења знања, умећа и мајсторства са генерације на генерацију може се издвојити као посебно место посматрања односа према трајању и наслеђу у корак са најсавременијим токовима. Стога, ретроспективна изложба Миодрага Стефановића покреће бројна питања и теме за промишљање у теоријском смислу, а у пракси показује спој традиције и савремености, вештина и дизајна.“
Биљана Јотић, кустоскиња изложбе, МА историје уметности, директорка Музеја примењене уметности, из текста пратећег каталога.
МЕНИ
