U Muzeju primenjene umetnosti održano je prvo od serije predavanja posvećenih idejama i višeslojnim iščitavanjima izložbenog projekta Srbije na 19. Međunarodnoj izložbi arhitekture – Bijenale u Veneciji pod nazivom „Rasplitanje: Novi prostori“.

Ciklus je osmišljen na osnovu uverenja da izložbeni projekat nije samo čin međunarodne reprezentacije, već i otvoren poziv na razmišljanje i razgovor sada, i ovde: o identitetu, kontinuitetu, koncepcijama, porukama koje nosi i pitanjima koja postavlja.

Cilj serije predavanja i razgovora je da se projekat približi ne samo kolegama i stručnjacima, već i široj javnosti, da bi se otvorio dublji dijalog o ulozi Paviljona Srbije, ne samo kao fizičkog izlagačkog prostora, već i kao prostora mišljenja.

Pored kustosa izložbe i domaćih autora ovogodišnjeg projekta program će obogatiti gostovanje i izlaganje jednog od najistaknutijih kustosa i teoretičara umetnosti današnjice – Nikole Burioa – i teoretičara arhitekture Lijam Janga.

Srbija na Bijenalu arhitekture u Veneciji:

Retrospektiva nastupa 2018 ̶ 2025

Prvo, uvodno predavanje održao je arhitekta dr Slobodan Jović, predsednik Stručnog saveta i kustos ovogodišnjeg nastupa Republike Srbije na Bijenalu arhitekture, ali i učesnik na prethodna tri venecijanska bijenala u svojstvu člana Stručnog saveta i komesara.

U fokusu njegovog izlaganja bila je retrospektiva nastupa naše zemlje na Bijenalu arhitekture u Veneciji, počevši od 2018. godine, kada nas je predstavljao projekat „Slobodna škola“ autora Branka Stanojevića i tima saradnika. Komesar izložbe je bio Dejan Todorović. Stanojevićev projekat je na višeslojan način odgovorio sloganu 16. Bijenala „Slobodan prostor“, kako su ga definisale umetničke direktorke Ivon Farel i Šeli Maknamara. U fokusu našeg projekta je bila jedna zanimljiva alternativna škola koju je Bogdanović osnovao u selu nadomak Beograda, u kojoj je uveo novu metodologiju učenja i rada. Projekat je predstavio omnibus sa 30 priča o arhitekturi kroz naraciju Bogdana Bogdanovića i njegovu knjigu „Gradoslovar“, pri čemu je Paviljon bio pretvoren u školu za učenje o humanijoj arhitekturi. Stanojević se prihvatio izazovnog zadatka, ne samo u pogledu interpretacije Bogdanovićevog pristupa, nego i da fizički i simbolično dočara prostor njegove škole. „Na taj način je projekat prenosio vrlo važnu poruku: da je ta slobodna škola zapravo slobodan prostor, to jest, da stičete slobodu misli znanjem“, zaključio je Jović.

Naredno Bijenale arhitekture u Veneciji, prvobitno bilo planirano za 2020. godinu, odloženo je zbog pandemije koronavirusa do 2021. godine. Tom prilikom, Srbiju je predstavljalo osam arhitekata okupljenih u grupi „Moderni u Beogradu“, sa autorskim radom pod nazivom „Osmi kilometar“, a Slobodan Jović je bio komesar. Tema umetničkog direktora i kustosa Bijenala, američko ̶ libanskog arhitekte Hašima Sarkisa, bila je „Kako živeti zajedno?“. Po Joviću, srpski autori su dali izuzetno dobar odgovor na ovu globalnu temu, polazeći iz lokalnog konteksta, što se pokazalo kao veoma značajno. „Upravo takav pristup — promišljanje globalno relevantnih pitanja kroz prizmu lokalne zajednice — omogućio je da izložba bude razumljiva i relevantna i za globalnu publiku“, istakao je.

U daljem izlaganju, on je govorio o značaju izvođenja i realizacije, odnosno samog rada na postavci u Paviljonu. Izgled projekta u prostoru, njegova fotogeničnost, koliko god da ne deluje primarno, zapravo ima veliki uticaj na način na koji ga publika percepira. „Među prednostima naših nastupa, ističe se aktuelnost, jer projekti Republike Srbije zaista nastaju kao posledica promišljanja na temu koju je zadao kustos Bijenala, što nije slučaj sa svim učesnicima“ naglasio je Jović.

Na narednoj, 18. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji Republiku Srbiju je predstavljao rad „U refleksijama, 6°27’48.81”N, 3°14’49.20”E“, mladog autorskog tima koji su činili Iva Njunjić i Tihomir Dičić. Projekat je nastao kao odgovor na zadatu temu Bijenala – „Laboratorija budućnosti” , kuratorke Lesli Loko.

Okosnicu izložbe „U refleksijama…“ činio je jugoslovenski međunarodni sajam u Lagosu i politika nesvrstanosti koja je imala je veliki uticaj na društvo mladih nezavisnih država afričkog kontinenta šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Sam projekat je bio vrlo zanimljiv, podrazumevao je odlazak mladog autorskog tima u Nigeriju, u Lagos, u vreme tamošnjih izbora, u vrlo osetljivom trenutku, što se pokazalo kao svojevrsna avantura. Ovaj put je utvrdio istinitost projekta kroz jedinstveno autentično lično iskustvo autora, što se odrazilo i na finalnu postavku u Paviljonu.

Najzad, Jović se dotakao aktuelnog Bijenala, na kojem je umetnički direktor – kustos Karlo Rati, arhitekta i inženjer, postavio temu: „Inteligencija. Prirodna. Veštačka. Kolektivna“. Na ovoj smotri, Jović je bio u ulozi kustosa, dok je komesar bio dr Stevan Martinović, v.d. direktora Muzeja primenjene umetnosti. Prijem stručne javnosti i šire publike svrstava projekat „Rasplitanje : Novi prostori“, u red najzapaženijih, koji nastavljaju niz uspešnih projekata o kojima je bilo reči.

Komesar dr Stevan Martinović se zahvalio svim prethodnicima i učesnicima Bijenala arhitekture, od kojih su mnogi bili prisutni, kao i dr Joviću na svojevrsnoj genezi predstavljenih nastupa. Usledio je razgovor tokom kojeg je zaključeno da je značajna prednost nastupa u Paviljonu Srbije aktuelnost, koja je posledica toga što naši autori uvek duboko promišljaju postavljenu temu Bijenala. Lokacija našeg paviljona u Đardinima je takođe važna prednost, jer garantuje visok stepen vidljivosti i dostupnosti publici, a time i mogućnost da projekat zapaženiji.

Samo iskustvo postavke u fizičkom smislu, u datom prostoru, sa idejnim sadržajem koji komunicira i upućuje na čitav jedan svet ideja i istraživanja, zaokružuje čitav proces. U tom smislu, svaki od projekata o kojima je bilo reči bio je značajan, nosio specifičnu težinu i predstavljao svojevrstan pomak u načinu na koji se tumači, razume i predstavlja arhitektura unutar šireg kulturnog i društvenog konteksta, završni je zaključak razgovora.

Ovogodišnji izložbeni projekat Paviljona Srbije„Rasplitanje: Novi prostori“, detaljnije će predstaviti autori , na narednom predavanju. Autorski tim čine e arhitekte Davor Ereš, Jelena Mitrović i Igor Pantić, kao i Sonja Krstić i Ivana Najdanović (dizajn tekstilne strukture), te Petar Laušević – inženjer kinetike i energetskog napajanja.

Naredno predavanje u Muzeju primenjene umetnosti je zakazano u četvrtak, 16. oktobra u 18 sati, u Muzeju primenjene umetnosti. 

Fotografije : Dragana Udovičić