Анастас Јовановић (1817-1899) – пионир примењене уметности и дизајна - Музеј примењене уметности БеоградМузеј примењене уметности Београд

Аутор каталога и изложбе: мр Јелена Пераћ, музејска саветница

Организатор: Музеј примењене уметности

Свечано отварање: понедељак, 6. новембар 2017. у 19:00

Прославу Дана музеја (6. новембар), Музеј примењене уметности је ове године посветио обележавању великог јубилеја – 200 година од рођења Анастаса Јовановића, једног од пионира примењене уметности у Србији. Тим поводом, у Музеју ће од 6. новембра 2017. до 31. јануара 2018. године, бити одржана изложба Анастас Јовановић (1817–1899) – пионир примењене уметности и дизајна, чији је аутор мр Јелена Пераћ, музејски саветник.

По обиму и квалитету уметничког рада и интересовања, и иновативном деловању на више поља визуелне културе и уметности, Јовановић представља изузетну личност српске културе XIX века. У оквирима српске уметности XIX века, Јовановић је остварио пионирску делатност у неколико области визуелног изражавања које припадају домену примењене уметности и дизајна. Поред фотографије и литографије, пионирски карактер има и његова делатност на изради нацрта за декоративне предмете намењене сакралној и профаној употреби. Најобимније колекције таквих нацрта данас се чувају у Музеју примењене уметности у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду. Овом приликом их, после пет деценија поново представљамо јавности као јединствену целину.

Нацрти су датовани у широки временски период Јовановићевог живота и рада у Бечу, од завршетка Академије 1846. године до повратка у Београд 1858. године и везују се за деловање његове уметничке радионице у овом граду. Сви нацрти изведени су у духу актуелних стилских концепција у аустријском и средњоевропском уметничком занатству средине XIX века. Мањи број нацрта рађен је у стилу класицизма, односно бидермајера, а преовлађују комбинације бидермајера и елемената другог рококоа, као и нацрти у стилу другог рококоа.

Иако предмети изведени по Јовановићевим нацртима нису сачувани, њихова структура упућује на идентитет могућих поручилаца. Према начину обраде, примењеним стилским елементима и материјалу у коме је требало да буду израђени, предмети на Јовановићевим нацртима припадају истом типу луксузних објеката иностране провенијенције који су путем поруџбина и увоза стизали у Србију током XIX века. Када су у питању порекло и намена нацрта, могућим се чине две претпоставке. Прва је да су Јовановићеви нацрти представљали решења за предмете који су се, према поруџбини, израђивали (или је требало да се израђују) у радионицама Јовановићевих сарадника – уметничких занатлија у Бечу. Друга претпоставка је да су нацрти настали с намером да послуже као илустрације за каталог радионице, било да су у питању цртежи готових предмета или нацрти за предмете који се могу израдити по наруџбини.

Јовановићеви нацрти имају блиске аналогије у предметима европског порекла из тога времена, сачуваним у музејским колекцијама у Србији и иностранству. У том контексту, на изложби ће бити приказани и сребрни артефакти европске провенијенције, из колекције Музеја примењене уметности у Београду. Као компаративни материјал, они илуструју стилске и формалне паралеле између предмета који су од средине и током друге половине XIX века из европских центара, а претежно из Аустријског царства, стизали у Кнежевину Србију и у рубне области царства, и оних које је дизајнирао Анастас Јовановић.

Било да су заиста реализовани или да је за то само постојала намера, нацрти Анастаса Јовановића за декоративне употребне предмете могу се сматрати првим и јединственим дизајнерским решењима у оквирима српске уметности XIX века. Познавање савремених уметничких и стилских тенденција Јовановић је путем своје уметничке делатности и као консултант или непосредни набављач сличних премета у Бечу преносио и у српску средину, утичући на формирање укуса и обликовање грађанске културе.