Изложба Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму

У Музеју примењене уметности у Београду, у периоду од 6. новембра 2024. до 31. јануара 2025. године, одржава се изложба Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму. Изложба, чија је ауторка Јелена Пераћ, музејска саветница МПУ, реализује се као део манифестације Активитет: 100 година надреализма, којом Музеј примењене уметности, заједно с Музејом савремене уметности у Београду и Институтом за књижевност и уметност из Београда, учествује у обележавању јубилеја – сто година од  објављивања Манифеста надреализма Андре Бретона (André Breton), који је означио почетак овог покрета.

Убрзо по његовом формирању у Француској, идеје надреализма су се прошириле Европом, а један од првих надреалистичких покрета организован је у Београду, престоници Краљевине Југославије. Иако се организовано деловање београдске групе везује за године од 1929. до 1932. године, оно је, у индивидуалном и колективном облику, постојало пре и после тог периода. Чланови групе су од самих почетака пратили идеје и активност француских надреалиста, а међу њима је убрзо почела да се одвија жива комуникација, кроз размену публикација, преписку и сарадњу. Врхунац колективне активности београдске надреалистичке групе представљало је објављивање алманаха  Немогуће – L´impossible у мају 1930. године, у коме је публикован манифест, који је потписало тринаест чланова – оснивача групе.

Мада је започео првенствено као литерарни покрет, надреализам се убрзо проширио и у област визуелног. Као и у осталим авангардним покретима, посебно место међу визуелним медијима у којима су надреалисти препознали поље за бројне могућности експериментисања и истраживања, припало је фотографији. Међу првим визуелним делима београдског надреализма управо су фотографије Николе Вуча, аутора који формално није био члан групе, али је у оквиру ње деловао. Фотографска пракса у оквиру београдске надреалистичке групе везује се, поред Вуча, за рад још двојице аутора – Стевана Живадиновића – Вана Бора и Марка Ристића. Њихова фотографска заоставштина – фотографије и фотограми – која се данас чува највећим делом у две музејске институције, Музеју примењене уметности и Музеју савремене уметности у Београду, представљена је на изложби Задржано бекство надстварности: фотографија у београдском надреализму и у каталогу који је прати.

Поред фотографија три аутора из две музејске институције, део изложбе чине и два албума Николе Вуча, у власништву његове ћерке Беке Вучо, као и други артефакти који су у вези с фотографском праксом београдског надреализма. Концепт изложбе употпуњен је савременим уметничким интервенцијама на излозима Главне галерије МПУ, чији су аутори Нина Тодоровић и Борис Бурић.

У складу с надреалистичком праксом подстицања стваралаштва посебно осетљивих група, деце и особа с проблемима менталног здравља, значајан део пратећег програма изложбе биће посвећен овој популацији. Поред изложбе Дечјег октобарског салона „С друге стране стварности“ која ће бити отворена у Музеју примењене уметности до 13. новембра, у галерији „Млади“ биће одржана изложба радова корисника психијатријских услуга удружења „Простор“, под називом „Снови у простору“ (14 – 30. новембар 2024). У току изложбе биће организоване радионице за децу и за одрасле особе, предавања, вођења, разговори, позоришне представе, а Музеј примењене уметности биће домаћин једног дана међународног научног скупа Над/реализмом (1924–2024), који ће се одржати од 27. до 29. новембра 2024. године у Београду, као део манифестације Активитет: 100 година надреализма.

 

1. Никола Вучо, Задржано бекство надстварности, Београд, 1929, МПУ инв. бр. 20212

2. Никола Вучо, Без назива (Јелка Вучо), Београд, 1929, МПУ инв. бр. 15962

3. Марко Ристић, Фотограм (13), Врњачка Бања, 1928. (1926?), МПУ инв. бр. 21768

4. Стеван Живадиновић – Ване Бор, Један минут пре убиства, Београд, 1935, МСУБ инв. бр. 111