У Музеју примењене уметности одржано је прво од серије предавања посвећених идејама и вишеслојним ишчитавањима изложбеног пројекта Србије на 19. Међународној изложби архитектуре – Бијенале у Венецији под називом „Расплитање: Нови простори“.

Циклус је осмишљен на основу уверења да изложбени пројекат није само чин међународне репрезентације, већ и отворен позив на размишљање и разговор сада, и овде: о идентитету, континуитету, концепцијама, порукама које носи и питањима која поставља.

Циљ серије предавања и разговора је да се пројекат приближи не само колегама и стручњацима, већ и широј јавности, да би се отворио дубљи дијалог о улози Павиљона Србије, не само као физичког излагачког простора, већ и као простора мишљења.

Поред кустоса изложбе и домаћих аутора овогодишњег пројекта програм ће обогатити гостовање и излагање једног од најистакнутијих кустоса и теоретичара уметности данашњице – Николе Буриоа – и теоретичара архитектуре Лијам Јанга.

Србија на Бијеналу архитектуре у Венецији:

Ретроспектива наступа 2018 ̶ 2025

Прво, уводно предавање одржао је архитекта др Слободан Јовић, председник Стручног савета и кустос овогодишњег наступа Републике Србије на Бијеналу архитектуре, али и учесник на претходна три венецијанска бијенала у својству члана Стручног савета и комесара.

У фокусу његовог излагања била је ретроспектива наступа наше земље на Бијеналу архитектуре у Венецији, почевши од 2018. године, када нас је представљао пројекат „Слободна школа“ аутора Бранка Станојевића и тима сарадника. Комесар изложбе је био Дејан Тодоровић. Станојевићев пројекат је на вишеслојан начин одговорио слогану 16. Бијенала „Слободан простор“, како су га дефинисале уметничке директорке Ивон Фарел и Шели Макнамара. У фокусу нашег пројекта је била једна занимљива алтернативна школа коју је Богдановић основао у селу надомак Београда, у којој је увео нову методологију учења и рада. Пројекат је представио омнибус са 30 прича о архитектури кроз нарацију Богдана Богдановића и његову књигу „Градословар“, при чему је Павиљон био претворен у школу за учење о хуманијој архитектури. Станојевић се прихватио изазовног задатка, не само у погледу интерпретације Богдановићевог приступа, него и да физички и симболично дочара простор његове школе. „На тај начин је пројекат преносио врло важну поруку: да је та слободна школа заправо слободан простор, то јест, да стичете слободу мисли знањем“, закључио је Јовић.

Наредно Бијенале архитектуре у Венецији, првобитно било планирано за 2020. годину, одложено је због пандемије коронавируса до 2021. године. Том приликом, Србију је представљало осам архитеката окупљених у групи „Модерни у Београду“, са ауторским радом под називом „Осми километар“, а Слободан Јовић је био комесар. Тема уметничког директора и кустоса Бијенала, америчко ̶ либанског архитекте Хашима Саркиса, била је „Како живети заједно?“. По Јовићу, српски аутори су дали изузетно добар одговор на ову глобалну тему, полазећи из локалног контекста, што се показало као веома значајно. „Управо такав приступ — промишљање глобално релевантних питања кроз призму локалне заједнице — омогућио је да изложба буде разумљива и релевантна и за глобалну публику“, истакао је.

У даљем излагању, он је говорио о значају извођења и реализације, односно самог рада на поставци у Павиљону. Изглед пројекта у простору, његова фотогеничност, колико год да не делује примарно, заправо има велики утицај на начин на који га публика перцепира. „Међу предностима наших наступа, истиче се актуелност, јер пројекти Републике Србије заиста настају као последица промишљања на тему коју је задао кустос Бијенала, што није случај са свим учесницима“ нагласио је Јовић.

На наредној, 18. Међународној изложби архитектуре у Венецији Републику Србију је представљао рад „У рефлексијама, 6°27’48.81”N, 3°14’49.20”Е“, младог ауторског тима који су чинили Ива Њуњић и Тихомир Дичић. Пројекат је настао као одговор на задату тему Бијенала – „Лабораторија будућности” , кураторке Лесли Локо.

Окосницу изложбе „У рефлексијама…“ чинио је југословенски међународни сајам у Лагосу и политика несврстаности која је имала је велики утицај на друштво младих независних држава афричког континента шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Сам пројекат је био врло занимљив, подразумевао је одлазак младог ауторског тима у Нигерију, у Лагос, у време тамошњих избора, у врло осетљивом тренутку, што се показало као својеврсна авантура. Овај пут је утврдио истинитост пројекта кроз јединствено аутентично лично искуство аутора, што се одразило и на финалну поставку у Павиљону.

Најзад, Јовић се дотакао актуелног Бијенала, на којем је уметнички директор – кустос Карло Рати, архитекта и инжењер, поставиo тему: „Интелигенција. Природна. Вештачка. Колективна“. На овој смотри, Јовић је био у улози кустоса, док је комесар био др Стеван Мартиновић, в.д. директора Музеја примењене уметности. Пријем стручне јавности и шире публике сврстава пројекат „Расплитање : Нови простори“, у ред најзапаженијих, који настављају низ успешних пројеката о којима је било речи.

Комесар др Стеван Мартиновић се захвалио свим претходницима и учесницима Бијенала архитектуре, од којих су многи били присутни, као и др Јовићу на својеврсној генези представљених наступа. Уследио је разговор током којег је закључено да је значајна предност наступа у Павиљону Србије актуелност, која је последица тога што наши аутори увек дубоко промишљају постављену тему Бијенала. Локација нашег павиљона у Ђардинима је такође важна предност, јер гарантује висок степен видљивости и доступности публици, а тиме и могућност да пројекат запаженији.

Само искуство поставке у физичком смислу, у датом простору, са идејним садржајем који комуницира и упућује на читав један свет идеја и истраживања, заокружује читав процес. У том смислу, сваки од пројеката о којима је било речи био је значајан, носио специфичну тежину и представљао својеврстан помак у начину на који се тумачи, разуме и представља архитектура унутар ширег културног и друштвеног контекста, завршни је закључак разговора.

Овогодишњи изложбени пројекат Павиљона Србије„Расплитање: Нови простори“, детаљније ће представити аутори , на наредном предавању. Ауторски тим чине е архитекте Давор Ереш, Јелена Митровић и Игор Пантић, као и Соња Крстић и Ивана Најдановић (дизајн текстилне структуре), те Петар Лаушевић – инжењер кинетике и енергетског напајања.

Наредно предавање у Музеју примењене уметности је заказано у четвртак, 16. октобра у 18 сати, у Музеју примењене уметности. 

Фотографије : Драгана Удовичић