МЕНИ
ДВЕ НАГРАДЕ ПРАШКОГ КВАДРИЈЕНАЛА 2023 (ЗА НАЦИОНАЛНУ И ЗА СТУДЕНТСКУ СЕКЦИЈУ)
Србија учествује са пројектима одабраним на јавним конкурсима, изложбама у националној и студентској категорији обједињеним темом “О нежности, сновима и одговорности” које су засноване на проблемском приступу и тематизацији рада. Обе изложбе су и додатно тематизоване, па је национална поставка посвећена изузетним људима и/или њиховим радовима, док се студентска бави изузетним причама о посебним просторима младих људи, местима о којима мисле и сањају. Специфичност оба рада огледа се и у успостављању активног односа према месту излагања – Прашкој тржници, у садржинском, значењском и просторном контексту.
НАЦИОНАЛНА СЕЛЕКЦИЈА
https://pq.cz/pq-2023-info/projects-2023/exhibition-of-countries-and-regions/serbia-moonshine-piano/
Изложба националне секције представља вишеслојну „машину за приповедање“ у којој су истакнути представници савременог изведбеног простора и сценског дизајна у позоришном (и непозоришном) свету у Србији укључени у развој нових наратива заснованих на специфичним артефактима. Одабрани артефакти, комбиновани са тематским оквиром и аналитичко-форензичком компонентом приповедања, стварају динамичан архив који служи даљој разради драмских текстова, програма политичког образовања и промоцији друштвено ангажованих пракси.
Moonshine Piano, централни елемент простора, својеврсни је хибридни комуникацијски/дијалошки реквизит’, настао од одбаченог клавира и микро-дестилерије, чија је примарна функција да створи оквир за измишљено приповедање између домаћина, гостију и публике.
Гости учесници (уметници и групе) су позвани да донесу одређени артефакт (који није нужно повезан са њиховом професијом) који ће, заједно са дестилатом дана, послужити као „почетак дијалога“. Око овог артефакта могу се развити различити разговори и перформативне праксе: позоришне импровизације, симулације јавних дебата, скупштинске седнице непостојећих министарстава, еколошке дискусије или интимни концерти.
Мирис дана је производ процеса дестилације и схвата се као важан елемент дизајна сцене, градећи сцену заједно са гостима и њиховим артефактима. Публика ће имати прилику да посматра процес стварања наратива у односу домаћин-гост, али ће имати и прилику да се укључи у дијалог и дода свој спекулативни наратив. На крају процеса, публика ће бити позвана да учествује у креирању колективне визуелне слике и да допуни материјал за архив.
Програм павиљона је замишљен као кохерентан, међусобно повезан и континуиран скуп различитих (критичких) погледа на будућност позоришта, али пре свега на проблеме деполитизоване јавности, професионалног конформитета и самоексплоатације.
Резултати колективно произведених наратива пажљиво се чувају у динамичкој архиви. Састоји се од писаних протокола, менталних мапа, критичних мапа/дијаграма, звучних/видео датотека, компонованих музичких комада или написаних песама. Они се чувају у унапред припремљеном систему клипборда и медијатеке где публика може да види грубе резултате претходног дана.
Куратор – модератор: Миодраг Куч
КРЕАТИВНИ ТИМ
Комесарке наступа и кустоскиње пројеката: Биљана Јотић и Татјана Дадић
Гости учесници (уметници и групе): LP DUO, Милица Вучковић, Селена Орб, Иван Меденица, Агеласт, Министарство простора, Мирко Радоњић и Андреја Рондовић, Ново културно насеље и Марка Жвака
Руководство производње: Андрија Динуловић, Јанко Димитријевић и Зоја Ердељан
Технички тим: Владимир Савић, Игор Љубић, Андреја Георгиевски, Нађа Вукореп, Дарко Секулић, Нина Богдановић, Иван Николовски и Исидора Покрајац
ОРГАНИЗАЦИЈА
Музеј примењене уметности; Сцен – Центар за сценски дизајн, архитектуру и технологију – Оистат центар за Србију
Покровитељство: Министарство културе Републиек Србије
СТУДЕНСТКА СЕЛЕКЦИЈА
Позајми ми свој сан,
И загрли га својим телом,
Уместо вашег ума.
Студентску секцију представља интердисциплинарни тим студената са различитих факултета у Србији. Сложеним процесом сарадњеу процесу стварања, студенти су осмислили рад из области сценског дизајна који се бави темом снова и нежности, повезујући простор снова са простором стварности. Током трајања Прашког квадријенала, процес конструисања дела одвијаће се континуирано кроз истраживање и мапирање простора снова, који ће се постепено истраживати, преводити и материјализовати у реалном изложбеном простору.
Студентска секција Србије представља перформативну инсталацију која се бави трансакцијом снова. Ови снови се преносе и потом откривају, нежно и пажљиво, у стварном простору прашке пијаце Холешовице, где је смештена студентска изложба. И стварни простор и простор снова препознати су као структуре пуне потенцијала, исписане бесконачним могућностима ретких догађаја и искустава која позивају на препознавање и истраживање. Природа сна је промењена овим радом – од нечега што је рођено из тишине, у уму, до узрока за физичку акцију.
Учесници размене су посетиоци – сањари који деле, позајмљују и поверавају своје снове студентима – сањари који те снове онда будно сањају у простору пијаце. Сањари имају за циљ да покрену овај процес размене истраживањем и мапирањем простора снова, који ће постепено бити препознат, преведен и материјализован у реалном простору у отвореном, нежном и искреном процесу. Простор павиљона стога мења своју конфигурацију кроз три ситуације: Простор за дељење снова, Простор за истраживање снова и Простор за чување снова.
Простор за дељење снова је место где посетиоци могу да поделе своју причу – сан позајмљен сањарима. Кроз ову размену, сан постаје покретач сањаревог интуитивног и чулног истраживања простора стварности, које почиње само у Простору за истраживање снова, унутар Павиљона, али се завршава негде другде. Кроз интервенцију сањара у стварности, сан постаје опипљив у простору пијаце, његова локација је означена и мапирана. У складишту снова, посетилац сањар има прилику да пронађе локацију свог или било ког другог позајмљеног сна, који је сада похрањен у атласу сањара, и да крене да га пронађе у стварном простору пијаце.
Овај процес је цикличан по природи, мења се између унутрашњег и спољашњег, променљив и стално се развија, стога је увек редак и никада није завршен. Кроз свој рад, ученици/маштари истражују да ли би остварење снова могло да их учини значајнијим, указујући на преко потребан простор за блискост и заједништво који се отвара будном и посвећеном разменом.
КУСТОСКИ ТИМ:
Александра Пештерац, Даниела Димитровска, Павле Динуловић, Павле Стаменовић, Наталија Богдановић, Нина Вићентић и Андреа Палашти
КРЕАТИВНИ ТИМ:
Комесарке наступа и Кустоскиње: Биљана Јотић и Татјана Дадић Динуловић
Менторски тим: Маја Вилић, Маша Сеничић и Владимир Савић
Студенти Аутори: Кети Захаријев, Мина Радовановић, Петра Перовић, Вишња Вукајловић, Уна Котур, Итана Шестовић, Никола Стојадиновић, Ружица Ристивојевић, Луција Стијеповић, Јана Баљак, Тања Стефановић, Марија Покрајац, Ангелина Бискупљанин, Милош Јањић и Александар Јовановић
Руководство производње: Андрија Динуловић, Јанко Димитријевић и Зоја Ердељан
Технички тим: Владимир Савић, Игор Љубић, Нађа Вукореп, Дарко Секулић, Нина Богдановић, Иван Николовски и Исидора Покрајац
ОРГАНИЗАЦИЈА
Музеј примењене уметности; СЦЕН – Центар за сценски дизајн, архитектуру и технологију – Оистат Центар Србија
Покровитељство: Министарство културе Републиек Србије
ИЗБОР ФОТОГРАФИЈА
