ТАПИСЕРИЈА У СРБИЈИ 1950 -2000 / Уметност структуриране нити

Среда, 21.  март 2018. у 18 часова, Галерија Жад МПУ

Учесници: мр Лиљана Милетић Абрамовић, директор МПУ, Горанка Вукадиновић, кустос „Атељеа 61“,  проф. др Јерко Денегри, рецензент и др Мирјана Теофановић, ауторка

Издавачи: Музеј примењене уметности, Београд и „Атеље 61“, Нови Сад

У уметничком стваралаштву Србије, од педесетих година XX века, своје место заузима и таписерија. Њена се појава може непосредно довести у везу с европском таписеријом која је, после више векова декаденције и таворења у сенци сликарства, управо тада доживела своју ренесансу. Несумњиво је да су и наши први таписеристи градили своја визуелна искуства и на делима старих као и савремених европских мајстора.

Књига „Таписерија у Србији 1950-2000“, ауторке др Мирјане Теофановић, представља први синтетички приказ уметности таписерије у Србији, која је током друге половине XX века доживела истинску експанзију. У том периоду, многи таписеристи у Србији остварили су антологијска дела ове уметности. Ту главну тему књиге ауторка је допунила  и сажетим историјатом европске таписерије и тиме обогатила основни текст подацима о ремек-делима таписерије кроз векове.

Како истиче проф. др Јерко Денегри… „др Мирјана Теофановић излаже и суштину свог поимања специфичности медија таписерије као уметности структуриране нити, која је носилац ликовних вредности и најсуптилнији елемент њене композиције. Ауторка се залаже и за становиште по којему је таписерија пуноправна самостална уметничка дисциплина, а нипошто тек једна од подврста примењене уметности“.

Книга се састоји из три узајамно повезане целине.

Први део књиге, Уметност структуриране нити, садржи сажет преглед развоја уметности таписерије, од најранијих времена до средине XX века, када се Србија својим делима улива у континуитет историје таписерије у свету. Основни циљ овог кратког прегледа јесте да попуни празнину, насталу услед недостатка текстова на нашем језику о историји таписерије. Такође, у том делу књиге се објашњава и битна стилска одлика модерне таписерије, паралелна егзистенција дводимензионалне и тродимензионалне форме, која се родила у контексту различитих интерпретација новог кôда визуелних уметности током ренесансе европске таписерије у првој половини XX века.

Други део књиге, Развој таписерије у Србији односи се, пре свега, на догађаје који су иницирали ову уметност код нас, на карактеристике друштвено историјских услова  послератне Југославије и Србије, на битне моменте и догађаје у култури који су учинили тај развој могућим, на значајне актере и кључне промотере уметности таписерије у Југославији као што је био „Атеље 61“.

Трећи део књиге, Протагонисти и следбеници, усмерен је на указивање и истицање особености појединачних поетика наших таписериста. Разлог овог става је уверење ауторке књиге да је свако ументичко дело потпуно отворено за рецепцију. Сви уметници појединачно, откривали су свој лични језик форме у коме су остварили оригинални свет облика, као израз индивидуалне поетике. Сви они, заједно, допринели су развоју историје  таписерије у Србији, која је постала аутентичан и посебан део баштине европске модерне уметности.