МЕНИ
Изложба плаката створених за Олимпијске игре у Сарајеву састоји се од 35 оригиналних плаката креираних на тему ЗОИ ′84, изузетне уметничке, колекционарске и историјске вредности.
Организатори изложбе: Амбасада Босне и Херцеговине, колекционари Midcentury Belgrade и Музеј примењене уметности.
„Посебно је задовољство што је изложба плаката који су обележили Олимпијаду у Сарајеву по први пут пред београдском публиком управо у години јубилеја сарајевских игара, у лету које још одише свеприсутним спорским духом.“
Његова екселенција, амбасадор Босне и Херцеговине, др Александар Врањеш
„Присетимо се атмосфере Сарајева од пре четири деценије, коју је, поред спортских и такмичарских дешавања, обележило уметничко стваралаштво. Оно је настало са циљем да се дух Олимпијаде пренесе у визелну сферу, што је остварено захваљујући организационом тиму који су чинила призната имена попут професора Карамехмедовића, Мујазиновића, Бербера и других. О угледу и значају организационог тима, најбоље сведоче уметници који су се одазвали позиву и обликовали визију у свом духу, што видимо у радовима Вазарелија, Хамагучија, Ворхола, Мура, Пистолета, награђиваној серији плаката професора Исмара Мујезиновића, и у низу других, изузетних дела.“
Биљана Јотић, директорка МПУ.
„За потребе кандидатуре Сарајева за организацију игара, Олимпијски комитет Југославије ангажује Бранка Бачановића да направи промотивни каталог 1978. године. На насловници каталога је спојио графичка решења Драгана С. Стефановића за промотивни плакат и Мирослава Рока Антонића, који је осмислио Пахуљу, логотип Олимпијских игара у Сарајеву.
Након добијања кандидатуре, формира се Комисија за дизајн у чијем саставу су чувени ликовни уметници и дизајнери. Комисија је формирала радну групу, на чијем челу је био Младен Колобарић, која прави Приручник за израду графичких стандарда, у оквиру којег су Чедомир Костовић и Бачановић извели редизајн логотипа. На изложби је приказан Костовићев официјални плакат за игре, на којем је у 3д техници приказана Пахуља са олимпијским круговима. Јоже Тробец је осмислио Вучка, маскоту игара. Срђан Кокоруш је ангажован да направи плакате, па је тако представио и Вучка у различитим дисциплинама. Београдски дизајнер и архитекта Радомир Вуковић је осмислио чувени систем пиктограма олимпијских дисциплина. Мноштво других уметника је учествовало у различитим сферама дизајна – костим, сценографија, акредитације, дипломе, поштанске марке…
Позвани су и страни уметници да дизајнирају плакате: Милтон Глејзер, Енди Ворхол, Микеланђело Пистолето, Виктор Вазарели, Дејвид Хокни, Хенри Мур, и други. Исмар Мујезиновић изводи серију од осам плаката са експресивним цртежима на којима су спортисти представљени у врхунцу напора које изискују поједине дисциплине. Ови плакати и данас остају синоним за Зимске олимпијске игре у Сарајеву.“
Слободан Јовановић, виши кустос Збирке савремене примењене уметности и дизајна
„Заиста ретко која манифестација и мало који од градова домаћина, може да се похвали таквом групом стваралаца и радова као што је био случај са Сарајевом ′84. Представљена колекција је настајала годинама, стрпљивим трагањем и сакупљањем плаката у окружењу и широм света. Четрдесет година касније, та дела су једнако актуелна, релевантна и вредна, због чега смо и желели да их сакупимо, сачувамо и изложимо јавности, као драгоцено наслеђе града Сарајева, ЗОИ ′84, али и свих нас на овим просторима.“
Дина Јаневски Фарчић, оснивач Midcentury Belgrade, колекционара збирке изложених плаката
„Бројни светски уметници урадили су своје предлоге плаката – на пример, Милтон Глејзер, један од највећих графичких дизајнера тог времена, чије дело је можда и једно од најважнијих графичких радова у колекцији у стручном смислу. Ту су и радови бројних других познатих аутора: Хокнија, Вазарелија,Хундертвасера, Хамагучија и других, чинећи палету уметничких стилова и приступа теми веома садржајном и разноврсном.
Посебан део колекције представља 16 плаката из серије „Уметност и спорт“ коју је иницирао и у сарадњи са Олимпијским комитетом ЗОИ ′84 реализовао уметнички издавач „Висконти Арт“, Лазо Вујић, а на чији позив су се одазвали уметници као што су: Ворхол, Хенри Мур, Фолон, Пистолето, Росенквист, Твомбли, Колар, Хозо, Дорацио, Греко, Хелнвајн, Ходгкин, Хванг, Паладино, Сантомасо, Ступица… Овај уметнички портфолио наговестио је богатство програма који прати ову спортску манифестацију, али што је још важније, осликао идеје из Олимпијске повеље – идеје хуманости и повезивања народа целог света, без обзира на разлике.
Најчешће теме које су уметници предложили или обрадили кроз плакате за Олимпијске игре у Сарајеву биле су зимски спортови, сâм град Сарајево, и олимпијске идеје и мотиви. Сви уметници остали су верни свом специфичном изразу, користећи технике и језик развијане кроз свој претходни рад и искуство. На тај начин сваки од радова представља и континуитет њиховог уметничког стваралаштва, али и приказ визуелног истраживања на ову тему, и тиме допринос промоцији спорта и олимпизма.“
Из уводног текста изложбе
Фотографије: Драгана Удовичић
