МЕНИ
СРБИЈА НА 14. БИЈЕНАЛУ АРХИТЕКТУРЕ, ВЕНЕЦИЈА 2014.
FUNDAMENTALS – 100 ГОДИНА МОДЕРНОСТИ
Изожбу у павиљону Србије отворила амбасадорка Републике Србије у Италији, госпођа Ана Хрустановић, у присуству конзула Републике Србије у Трсту господина Драгана Кићановића.
Ауторски тим: 14-14 Марко Салапура, Александар Хриб, Јелена Радоњић, Игор Сладољев и Златко Николић.
Комесар изложбе: проф. Иван Рашковић, д.и.а.
Организатори: Музеј примењене уметности у сарадњи са Удружењем архитеката Србије под покровитељством Министарства културе и информисања РС.
Подухват 14–14 исцртава опсег онога што подразумева снимање архитектонског производа у јединици времена у националном домену. Да би се остварио овај задатак, изложбу је требало кустоски обрадити кроз два сегмента тако да природа једног гради контекст за оног другог.
Унутрашњи део изложбеног простора, испуњен дневним светлом, чини оквир од стотину значајних архитектонских пројеката насталих од 1914. до 2014. године, док се околни простор бави једним пројектом – Музејом Револуције народа и народности Југославије, хрватског архитекте Вјенцеслава Рихтера. Здање Музеја револуције никада није саграђено, осим подрумског дела, и његова судбина, везана за место и време пружа опипљив контекст који треба имати у виду док посматрамо мурал у централној соби павиљона.
Користећи филм као медијум, редитељ Срђан Кеча прати епилог и археологију Рихтеровог музеја кроз неколико наратива, који су изложени по ободу павиљона као троканалана инсталација. Прва два су постављена тако да дочарају дуалност простора: у подруму Музеја живе Роми, док је са спољне стране, у контексту Новог Београда, овај простор потпуно невидљив. Трећа пројекција, приказана одвојено, на другом крају павиљона, показује привремену инсталацију Музеја Револуције, направљену у Београду, од исплетеног канапа и испуњену хелијумом, у размери 1:1. Инсталација је саставни део пројекта 14–14 и обележава место на којем је објекат првобитно требало да буде саграђен, удаљено око три стотине метара ваздушном линијом од места на којем је коначно започета градња.
Пројектни екпозе Вјенцеслава Рихтера за зграду Музеја револуције из 1961. почиње овим речима:
„Задатак је и идеја овог музеја чување истине о нама. Из овога произлази његова изузетна важност, која је у урбанистичкој локацији нашла своју потврду. Према томе немогуће је прићи рјешавању овог задатка арсеналом конвенционалних појмова о музејима ма колико коректна архитектонска рјешења из тога произлазила. Урбанистичко – архитектонска пластика Музеја револуције мора изражавати једну ћеловиту велику идеју. Нашу идеју и идеју о нама. Она је толико наша, колико је нова и колико је аутентична. Нове идеје произлазе из фундаменталних истина и на њима се граде.“
Када данас читамо ове речи, имајући у виду да зграда Музеја револуције никада није изграђена, осим подземног нивоа Музеја, у коме данас бораве београдски бескућници, чини нам се да је на један апсурдан начин испуњен Рихтеров задатак “чувања истине о нама”.
Разговор о
14. БИЈЕНАЛУ АРХИТЕКТУРЕ У ВЕНЕЦИЈИ 2014.
ФУНДАМЕНТАЛС – 100 ГОДИНА МОДЕРНОСТИ
ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Време: Уторак, 23. децембар 2014. у 18 часова
Место: Музеј примењене уметности
Учествују:
Чланови Стручног Савета / Жирија: Љиљана Милетић Абрамовић; Игор Марић; Милан Ђурић; Владимир Миленковић; Мирослава Петровић Балубџић; Борислав Петровић
Чланови ауторског тима Пројекат 14-14: Марко Салапура; Златко Николић
Архитекте: Зоран Лазовић; Снежана Ристић; Александар Бобић
Учесници пратећег програма Бијенала: Андрија Стојановић, Вирџинија Ђековић, Владимир Радиновић
Модератор: Иван Рашковић, комесар
Овогодишње, тек завршено, 14. Бијенале архитектуре у Венецији 2014 (јуни – новембар) као највећа, најскупља и једна међу најзначајнијим архитектонским изложбама у свету, окупило је 65 земаља учесница. Оцене о Бијеналу су различите, али нико не спори харизматични утицај Рема Колхаса (Рем Коолхаас) уметничког директора 14. Бијенала архитектуре. Преовлађује утисак да је овогодишње Бијенале имало многе неочекиване тренутке као и веома широк и распршен преглед истраживања о томе шта је модернизам у архитектури био.
Републику Србију представљао је „Пројекат 14-14” ауторског тима: Марко Салапура, Александар Хриб, Јелена Радоњић, Срђан Кеча и Златко Николић. И наши представници су, као и већина учесника националних павиљона, прихватили Колхасов изазов да поново размотре архитектонску историју својих земаља. Свака од тих појединачних, локалних интерпретација истовремено је и глобална, универзална метафора о судбини модерног покрета у архитектури.
Музеј примењене уметности као организатор, у сарадњи са Удружењем архитеката Србије и под покровитељством Министарство културе и информисања РС, организује овај завршни разговор о представљању Србије на 14. Бијенале архитектуре у Венецији 2014, као један вид евалуације овог догађаја у најширем стручном, културолошком и друштвеном контексту.
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА
У конкуренцији од 29 пристиглих радова, Конкурса за пројекат представљања Републике Србије на 14. Бијеналу архитектуре у Венецији, Стручни савет је, већином гласова, изабрао пројекат под називом
14-14 ауторског тима у саставу: Марко Салапура, Александар Хриб, Јелена Радоњић, Игор Сладојев и Златко Николић.
Извештај о раду Стручног савета, као и увид у пристигле радове, су објављени на Wеб порталима Музеја примењене уметности, Удружења архитеката Србије и Друштва архитеката Београда.
Овде можете преузети фајлове у ПДФ формату кликом на одговарајућу икону:
