53. Дечји октобарски салон
Програм:
- Додела диплома и награда
- Програм у извођењу ученика музичке школе „Петар Коњовић“, Београд (Софија Миленковић – флаута, Кристина Петрић – сопран, Катарина Дакић – сопран, Лука Додочић – баритон, клавирски сарадник: Катарина Ранковић)
Аутори каталога и изложбе: Милица Цукић, музејски саветник и Леа Зеи, ликовни педагог
Организатор: Музеј примењене уметности
Бајка је најстарија врста човековог усменог стваралаштва. Име потиче од речи „бајати“, што значи приповедати, измишљати, мађијати. Бајке имају изузетно значајну улогу у процесу одрастања сваког детета, помажући му да пронађе свој пут и смисао живота. Бајке увек на веома добар начин подучавају како да се разликује добро од зла, јер су њихове лекције јасне и деци. Бајке уче децу да размишљају критички тако што јасно показују последице одлука и дела главних јунака. Бајке нам проширују видике и подстичу дечју машту. Виле, чаробњаци или дивови улазе у наш свет реалности и наводе нас да размишљамо како би то било да су стварни и шта би се онда догодило? Иако знамо да бајке нису истините, волимо да верујемо у њихову чаролију. Зато је ова велика тема, посебно значајна за развој деце и њихове креативности, била наш предлог ликовним педагозима ове године.
Према пропозицијама манифестације, на конкурс који расписује Музеј, могу да се пријаве деца узраста од 4 до 14 година (предшколске установе, школе, дечји ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне дечје установе и асоцијације). На конкурс 53. Дечјег октобарског салона пријавило се 113 установа са 1.000 радова, од којих је Селекциони жири одабрао да се изложи 270 радова.
Пристигли радови показују завидан ниво у савладаним техникама ликовне и, нарочито, примењене уметности. Када је реч о теми имамо другачију слику. На већини радова ликови и мотиви су измишљени или су инспирисани цртаћима, телевизијом, часописима. У мањој мери су заступљени традиционални ликови из познатих бајки на којима су одрастале генерације родитеља или бака и дека данашњих учесника. Време у коме живимо даје предност телефонима, компјутерима и брзом протоку информација и сензација, док се за „старомодно“ читање бајки нема времена, нити интересовања. Као да су заказали и родитељи и педагози, немајући довољно стрпљења и мотивације да се изборе са изазовима новога доба. А ко је на губитку?