Свечано отварање: четвртак, 2. октобар у 19 часова
9. октобар 2008. у 18 часова – Стручно вођење кустоса Слободана Јовановића кроз изложбу Душана Петричића
16. октобар 2008. у 18 часова – Промоција књиге Ема и јеж који нестаје Давида Албахарија, илустровао Душан Петричић (Зептер Боок Wорлд)
Аутобиографика је ретроспективна изложба, а галеријски простор Музеја примењене уметности је диктирао одређене услове презентације радова. Било је немогуће представити целокупан опус Душана Петричића, који чини неколико хиљада радова. Из београдског периода Петричићевог стваралаштва (1965-1991), представили смо нека од најзначајнијих решења за опрему дечије књиге, плакате и календаре, затим карикатуре и илустрације које су објављиване у Књижевним новинама, Видицима, Полетарцу, Кекецу, Вечерњим новостима, ТВ новостима, Економској политици, НИН-у, итд., као и разна друга графичка решења (цртежи за анимиране филмове, позоришну костимографију и шпице или сценографије за телевизијске емисије) која је радио током боравка у Београду.
После кратког боравка у Риму (1992-1993), одласком у Торонто августа 1993. године, Петричић се прилагођава тржишним америчко-канадским принципима, где нема услова за настанак ових „других графичких решења“. Из канадског периода изложили смо карикатуре и илустрације за The New York Times Book Review, Wall Street Journal, The Toronto Star i Scientific American. На изложби су представљене и илустрације за дечије књиге за које је Петричић добио велики број награда у Канади.
Карикатуриста, илустратор, дизајнер, аниматор и портретиста, Душан Петричић је првенствено хумориста који и даље плени специфичним смислом за духовит приступ темама којима се бави. Његово стваралаштво током боравка у Београду постало је основ каснијег развоја српске илустрације дечијих књига, карикатура универзалних тема и хумористичних графичких решења пропагадних материјала (анимиране књижице, плакати, календари…). Преласком у Торонто, Петричић постаје један од водећих карикатуриста и илустратора књига за децу у Канади и САЂу. На изложби Аутобиографика у Музеју примењене уметности у Београду по први пут можемо упоредити ова два дела његовог обимног опуса. Поводом претходне Петричићеве изложбе у Музеју примењене уметности, одржане пре три деценије, Адам Пуслојић је написао да је он „карактериста“, а не „карикатуриста“: „У оним најбољим домашајима, творевине овог уметника имају у себи врхунске вредности класичног цртежа, али и магичну димензију мишљења, идеју згуснуту до есенцијалног знака и корена.“ Овај начин ликовног размишљања је и даље присутан у Петричићевим радовима, а квалитет прилагођавања различитим изазовима и рада на различитим тематским проблемима, уз непрестану инвенцију на плану приказивања карактера својих јунака, чини Петричића једним од најкомплекснијих уметника данашњице.