Кустос изложбе: Јелена Поповић, кустоскиња МПУ
Организатор: Музеј примењене уметности, Београд
Користећи различите стилове и материјале, Лана је створила посебне и веома експресивне просторне инсталације. Ликове гради инспирисана готичким стилом у уметности и архитектонским елементом гаргујем (водорига). Њени актери су надреалне керамичке скулптуре смештене у савремени контекст града. Негирајући граничну линију између керамике, стрипа, принта и постамента Лана Ракановић ствара атмосферу имагинарног града и његове архитектуре. У овој позоришно-сценској целини, керамичка скулптура је у нераскидивој вези са амбијентом Музеја примењене уметности.
Фигуре су рађене у техници каменине, декорисане су енгобом сивих и смеђих тонова или глазиране белим и сивим бојама. Сведени колорит и мрачни тонови керамике додатно појачавају драматуршку напетост. Насупрот бојама керамике, вештачки материјали које уметница користи као украсе, перје, сунђер и пластика углавном су јаких боја. По изгледу фризуре препознаје се којој од група фигура припада: Лучадор, Беце, Водориге, Псyчобиллy, Чекићем по глави, Тхе Цлаш, Лифе –Хандс и Беак.
У тексту за каталог изложбе Лана Ракановић истиче:
„…Нико се не сећа када је престао да излази из стана кад се смркне, а нико не сећа ни ко је предложио ангажовање „чувара“. Чувари су живели на крововима зграда, и пошто им је било досадно (с обзиром да нису имали од кога да штите град) морали су себи да нађу забаву. Често је та забава била на рачун људи: они су били смешни, стално су се штрецали, крили, шуњали, искрадали, прикрадали, плашили су се да их неко не примети. Чувари им се никада нису свиђали, али нису смели, или нису хтели да им то кажу. Свака забава досади, и онда се мора измислити нова. Тако су се чувари организовали у различите групе, које су се на крају претвориле у банде. Те банде сада харају градом и раде све оно што раде и праве банде. Једина разлика је што чувари не делују у подземљу, већ се могу видети кроз прозор, прилично високо. Ето, тако су људи постали затвореници у сопственом граду. Изгледа да им то не смета. Невероватно како су прилагодљиви!“
Користећи интернет, новине, филмове (Паклена поморанџа, 1971; Ратници подземља, 1979; Лавиринт, 1986), стрип (Мајк Мињола) и музику (панк, рокабили), Ракановићева ствара смеле ликове комбинацијом људских и животињских елемената и гради свој препознатљив стил. Чувари града Лане Ракановић инспирисани су и њеном сарадњом са вајаром Сендијем Кумалакантијем, те заједничким интересовањима за филм, музику, илустрацију и фотографију.
Биографија
Лана Ракановић (1979) дипломирала је на Одсеку за керамику и стакло Факултета примењених уметности и дизајна у Београду 2005. године. Мастер студије у области културне политике и менаџмента завршила је 2012. године на Универзитету уметности у Београду. Чланица је УЛУПУДС-а од 2008. Поред керамике бави се сценографијом, боди артом, уметничком шминком и накитом. Као чланица радионице за специјалне ефекте „Mad Squirrel“ афирмисала се у овом послу и тренутно је ангажована на снимању филма Everly, у којем игра Селма Хајек.