Dizajn kao kiseonik / Nikola Knežević

Izložbu će otvoriti: Dejan Suđić (Deyan Suđic), direktor Muzeja dizajna, London
Kustoskinja izložbe i urednica kataloga: Biljana Vukotić
Organizator: Muzej primenjene umetnosti, Beograd

Nikola Knežević jedan je od naših vodećih industrijskih dizajnera o čemu svedoči i činjenica da je poziv Muzeja primenjene umetnosti, prihvatio direktor Muzeja dizajna iz Londona, Dejan Suđić, napisavši tekst za katalog Kneževićeve izložbe, a svojim će autoritetom uveličati i svečanost otvaranja.

Izložba se sastoji od 61 rada i čine je: idejna rešenja, prototipovi, modeli i gotovi proizvodi (većina osim automobila). Nikola Knežević u svom radu prati razvoj tehnologija, pronalazi nove materijale, prati ljudske navike i otkriva nove potrebe. Njegov rad sadrži poglede ka budućnosti, razbijanje ustaljenih principa i kombinovanje elemenata bilo estetskih, bilo funkcionalnih, koje je ponekad teško zamisliti zajedno.

Nikola Knežević stalno preispituje i potvrđuje ideje koje ga vode, često na vrlo jednostavnim primerima kao što su čaše, stolice, predmeti od keramike, lampe… pa i na audio pojačalima. KTA300 i KVP30 serija sa jedne strane i Orion pojačalo sa druge, predstavljaju dva pola, dve krajnosti u pristupu oblikovanju. Prvi pristup je minimalistički, rezultat želje da se izvuče sama srž funkcije, odiše prijatnom jednostavnošću, dok je drugi proizvod napet, snažan i kao da izaziva. Ova dva pristupa predstavljaju krajnje tačke jednog relativno ograničenog raspona ideja kog definišu materijal i primenjena tehnologija. Ideja o nametnutoj formi možda je najjasnija kod lampe Kold Laura gde svi jednostavno dorađeni prefabrikovani elementi jasno stavljaju do znanja da drugog rešenja nema.

“Čovekove težnje i želje, koje nameće ta kolektivna svest, za sve nas su često nedokučive i nedostižne a neobuzdan poriv za “boljim” životom uzrokuje nelagodnost, nezadovoljstvo i bol. Moguće je da je upravo taj osećaj izvor moje kreativnosti. Ali još jedna stvar ima neverovatnu moć da me pokrene. Osećaj zadovoljstva i ispunjenosti kada stvorim nešto dobro nezamenljiv je. Zašto onda ne skulptura ili slikarstvo? Možda upravo zato što u svemu tražim neki dodatni, praktični smisao, svrhu, razlog bez obzira koliko on prizeman bio. FUNKCIJA je ono u čemu vidim smisao i potraga za inteligentnim rešenjima postala je proces koji me zabavlja. Industrijski dizajn je postao umetnički okvir koji mi daje neograničeni prostor da se iskažem”, jedna je od izjava Nikole Kneževića u katalogu izložbe i mogla bi da predstavlja njegov stvaralački kredo.

Dizajn je stvaralački čin gde su svi kreativni potencijali usmereni ka iznalaženju specifičnih potreba i načinima za njihovo zadovoljenje. Da bi rešio problem dizajner mora biti svestan i dobro upoznat sa višestrukim funkcionalnim aspektima sa kojima se hvata u koštac. Iako se industrijski dizajn oslanja i zavisi od industrije i tehnologije, on sve više postaje polje za jako umetničko delovanje i ekspresivan izraz kao i pozornica za eksperimentisanje različitim konceptima i idejama.

Da li će ova izložba Nikole Kneževića dati odgovore na pitanja “šta je to lepo” ili “šta je to inovativno” ili “šta je funkcionalno”… Potrošačko društvo u kome živimo relativizovalo je sve ove pojmove i potpuno stavilo u stranu ono što je prirodno i iskonsko u nama. Ova izložba upravo svedoči o tome da je prirodno i iskonsko za Nikolu Kneževića i inspiracija i cilj.