Иза портала

Кустос изложбе: Дебора Пустишек Антић

Дизајн поставке: Нина Вићентић и Биљана Совиљ

Свечано отварање: Уторак, 13. фебруар 2018. у 19 часова

Организатори: Музеј града Ријеке, ФПУ и МПУ

У Музеју примењене уметности биће отворена изложба брачно-уметничког пара из Ријеке, сценографа Дориана Соколића (1928-2005) и костимографкиње Ружице Ненадовић-Соколић (1933-2014). Ова изложба реализује се као заједнички програм Музеја града Ријеке, Факутета примењених уметности и Музеја примењене уметности у Београду.

Изложба Иза портала – сценски свет Дориана Соколића и Ружице Ненадовић Соколић представља више од 50 година дугог и плодног стваралаштва ријечких уметника. Сарадњу на изради сценографија и костима позоришних представа они су почели још у студентским данима почетком педесетих година XX века на Академији примењених уметности у Београду. Њихово стваралаштво редак је пример истрајног рада и усклађености, коју никада нису могли у потпуности постићи у раду с другима. Заједно су остварили више стотина представа, којима су подарили живот на сцени и дали им посебан изглед.

На изложби у Музеју, међу одабраним радовима Соколића, наћи ће се скице у различитим техникама (80), макете (7) и костими (17), као и већи број плаката и фотографија, који су произашли из њихове радионице, а у власништву су Музеја града Ријеке.

Дориан Соколић био је 1950. једини примљен на Одсек за сценографију Академије примењених уметности у Београду, а убрзо је стекао и право „прескакања“ семестара. О његовој изузетности говори и податак да је рад, који је реализовао под менторством професора Миленка Шербана, проглашен најбољим на интерном такмичењу Академије за сценографију Тенесијеве Стаклене менажерије, која је потом премијерно изведена 20. децембра 1952. у Савременом драмском позоришту у режији Миње Дедића.

На Дорианов рад веома је утицао боравак у Паризу 1958. где се упознао с редукционизмом позорнице којом доминира извођач, крајњом стилизацијом и модернистичком чистоћом. Након сценографа који су углавном нудили архаичне инсценације Соколић је, као представник млађе генерације, заблистао с иновативним решењима. Узоре је проналазио у савременим сликарским правцима, конструктивизму и посткубистичкој поетици. Од 1960-их година израз му је и даље изразито апстрактан, али лирски меканији и заснован на енформелу, експресионизму и ташизму.

Ружица Ненадовић Соколић студирала је такође на београдској Академији у класи сликара и историчара уметности Павла Васића и костимографкиње Милице Бабић-Андрић. Петогодишње студије завршила је за три и по године, па је тако дипломирала са 21 годином, у исто време када и Дориан, иако је он био пет година старији од ње. Попут њега, каријеру је започела у смедеревском позоришту и у београдском дечјем позоришту Бошко Буха, а наставила и завршила у Ријеци. Њеним најбољим остварењима сматрају се костими за оперске спектакле. Монументалне креације истицале су достојанство и моћ ликова, појачавале ефектност хорских група и савршено пристајале конституцији оперских извођача. Она је успевала костимима да оцрта психолошка стања протагониста, диференцира  главне од споредних, позитивне од негативних, потлачене од освајача доводећи их у симболичке контрасте.

Супружници су заједно излагали на Квадријеналу позоришног обликовања и архитектуре у Прагу, као и на Међународном тријеналу позоришне сценографије и костимографије у Новом Саду, на којем је Ружица награђена двапут и то Бронзаном (1966.) и Златном плакетом (1981.), а Дориан Бронзаном (1969.).

Као део пратећег програма осмишљена је изложба студената под називом Playground која “истиче интердисциплинарност, експеримент и игру, отвара и обезбеђује простор за неговање невиности и маште, преиспитује игру некад и сад…“. Идеја је да се обе изложбе непосредно повежу и на истом месту прикажу стваралаштво једне од првих генерација ФПУ којој су Соколићи припадали са стваралаштвом садашњих студената, чиме почиње обележавање 70 година постојања и рада Факултета примењених уметности у Београду.