МЕНИ
Изложба је конципирана као системски и интердисциплинарни приказ хетерогене делатности групе београдских надреалиста (Марко Ристић, Ване Живадиновић Бор, Никола Вучо, Александар Вучо, Душан Матић и др.), која се одвијала тридесетих година XX века, паралелно с активношћу француских надреалиста.
Осим фотографија, фотоколажа и фотограма, представљене су малобројне сачуване слике, надреалистички предмети и асамблажи, ретки примерци књига и часописа, док је неколико надреалистичких објеката по први пут реконструисано и приказано.
За Изложбу је објављен каталог са студијом др Миланке Тодић, у којој су детаљно анализирана искуства и специфичности надреализма у Србији, и репринт надреалистичких публикација: алманаха Немогуће–Л` импоссибле из 1930. и часописа Надреализам данас и овде из 1931 – 32. године.
Пратећи програм изложбе Немогуће – уметност надреализма чинила су предавања о надреализму у књижевности (Библиотека града), циклус надреалистичких филмова (Музеј југословенске кинотеке) и пригодне манифестације у Музеју примењене уметности.
предавања:
Проналасци српских надреалиста , др Бранко Алексић, Париз
Надреалистички предмет и мода , Маја Ћирић
Филм и надреализам , проф.др Невена Даковић
Надреалистичка фотографија , проф.др Моника Фабер, Беч
перформанс:
Женско тело у делима Клод Каун и Ханса Белмера , Маријана Милосављевић, Ђорђе Милосављевић
позоришна представа:
Фрида Кало, Una pierna y tres corazones , аутори Бојан Ђорђев, Синиша Илић, Сена Ђоровић
радионица за децу:
La cadavre exquis (деца из Ликовне радионице Завода за проучавање културног развитка у Београду урадила су 33 цртежа, од којих су 22 прикључена изложби Немогуће – уметност надреализма)
промоција зборника:
Око надреализма Марка Ристића, приредио Никола Бертолино, издавач Цлио, Београд.
Жеља Музеја, као приређивача изложбе, била је да побуди веће интересовање београдске, нарочито младе публике за наше авангардно наслеђе и уметничку праксу београдских надреалиста, али и да скрене пажњу на тај код нас никада довољно афирмисани уметнички покрет. Судећи по посети изложби и предавањима, у томе се успело. Изложбу је веома позитивно оценила ликовна критика, а имала је изванредан ођек у свим медијима. Отварање изложбе, заказано за тринаест минута до поноћи, представљало је јединствен надреалистички догађај. Девојка на канабеу, са тетоважом по телу, оживела је надреалистичку фотографију из 1925. године. Портпарол изложбе, у оригиналном костиму креатора Звонка Марковића, употпунила је овај визуелни доживљај. Много младих људи својим присуством исказало је омаж београдским надреалистима.
НИН од 14. новембра 2002. забележио је изјаву Гојка Тешића, једног од најбољих зналаца српске авангардне уметности између два светска рата: »Изложба је уметничко чудо над чудима почетком новога миленијума у Београду… Надреалистичка уметност изложена сасвим новој светлости и у чудесном, магичном сјају прворазредни је, најевропскији уметнички догађај у протеклој деценији. И Миланка Тодић и Музеј примењене уметности заслужују све похвале и много више од тога!«
Награде:
Изложба Немогуће – уметност надреализма добила је престижну награду Друштва историчара уметности Србије и проглашена је за најбољу изложбу у 2002. години.
Изложба је, такође, добила признање „ Исидориним стазама “ , издавачке куће Плави јахач из Београда, за допринос култури Србије.
АКО ВЕРУЈЕТЕ У ЉУБАВ, ВЕРУЈЕТЕ У НАДРЕАЛИЗАМ.
