ПРЕУЗЕТЕ УСПОМЕНЕ

Изложба Владимира Перића 

Кустос изложбе: Слободан Јовановић, кустос, Одсек за савремену примењену уметност

Изложба Преузете успомене – Фото архив Музеја детињства Владимира Перића одржава се у Музеју примењене уметности од 1 до 22 октобра 2009. Пошто је 2006. године завршио десетогодишњи рад под псеудонимом Талент Фацторy, Владимир Перић је отпочео нови десетогодишњи пројекат Музеј детињства. Основ овог wорк-ин-прогресс пројекта чини збирка потенцијалног музеја са неколико стотина хиљада предмета које је Перић скупљао током претходне две деценије. Тренутно, пројекат чини серија изложби које указују на правац у којем се формира збирка овог музеја. Прве изложбе у оквиру Музеја детињства, Перић је одржао у Нишу, Врању и Лесковцу, а сада своју колекцију, овог пута у форми инсталација и видео радова представља у Музеју примењене уметности у Београду.

Перићева жеља је да се једнога дана, вероватно по завршетку пројекта 2016. године, целокупна збирка смести и изложи у једном простору. На изложби Фото архив Музеја детињства у Музеју примењене уметности, Владимир Перић апроприра старе фотографије тако што их комбинује у инсталације и видео радове. На овај начин, он омогућава заборављеним предметима да се поново произведу као део уметничког рада.

Поступком редимејда, то јест конструисањем уметничког рада од фотографија које су радили углавном непознати аутори Перић их поставља у институционални музеолошки оквир Музеја примењене уметности. Уметнички музеји су намењени за прикупљање, обраду, архивирање и излагање уметничких дела. Сваки музејски предмет у себи има историјат власништва, али је оно мање битно од културно-уметничко-историјске важности самог предмета. Предмети коришћени у инсталацијама Владимира Перића су део историје људи који су их сакупљали, чували и потом бацили или продали. Фото архив Музеја детињства чине фотографије које су биле део живота власника, али су истовремено и представе њихових живота.

Њиховим присвајањем, Перић примењује класичан фотографски начин рада, али у надреалистичком маниру. У каталогу изложбе аутор текста кустос Слободан Јовановић примећује: „Личне фотографије нам омогућавају сећање на прошле догађаје. Поступком фотографисања, даје се значај неком догађају, који наставља да се дешава и даље, кроз постојање фотографије. Поседовањем ових фотографија не добијамо право на враћање прошлости, али добијамо могућност поседовања сведочанства да се тај догађај догодио и да је био довољно битан да би га неко снимио. Временом, ове фотографије губе значај или једноставно буду одбачене. Неке од њих се потом могу наћи у контејнерима, па на бувљим пијацама и старинарницама. Ту их и налази Владимир Перић, који надреалистичким поступком прикупљања одбачених предмета прави своје чувене инсталације. Пошто су ти предмети раније били у употреби, за Перића је битно што на њима долази до промена које на предметима сведоче и о животима њихових претходних власника. Ако је за Бретона одлазак на бувљу пијацу био тренутак „естетског ходочашћа“, за Перића је то једини начин функционисања у свету препуном одбачених предмета и идеја.“

Владимир Перић (1962.) студирао графику и фотографију на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. Излагао самостално и на колективним изложбама под псеудонимом Talent и као члан групе Talent Factory. Радове објављивао у часописима: Domus, How, Graphics International, Blue, European Photography, Квадарт, Етерна, Реч, New Moment, Remont Art Magazin… и у књигама: Carson, D., 2ndsight – Grafik Design After the End of Print (Laurence King Publishing); Heller, S. & Ilic, M., Icons of Graphic Design (Thames & Hudson)…..

Јануара 2006. добио Политикину награду из фонда Владислав Рибникар за изложбу Made in Yugoslavia, Галерија Хаос, Београд.