"REČI I SLOVA"

Koordinator programa: Marijana Petrović Raič, kustos MPU

Jedno tipografsko pismo ne može lako da zasluži »ITC« prefiks. Izbor novih priloga za zbirku ITC* pisama zasnovan je na kombinaciji estetike i pragmatizma. Tipografsko pismo mora, najpre, da deluje pokretački – mora vizuelno da privlači grafičkog dizajnera. Mora biti i osobeno – da se izdvaja iz mnoštva drugih pisama. Konačno, pismo mora da bude prilagodljivo – da omogući rešavanje raznolikih problema grafičke komunikacije. Najbolja tipografska pisma uspešno zadovoljavaju sve ove zahteve. Umetniku je relativno lako da nacrta pismo koje se izdvaja od drugih, ali ako ono nema široku primenu vrednost mu se umanjuje. Ako pismo nije privlačno, grafički dizajneri ga neće koristiti. Ako pismo ima široku primenu, ali se ni po čemu ne izdvaja, dizajneri će nastaviti da koriste oblike koje već imaju.

 

Tipografska zbirka ITC stvarana je više od 35 godina. Sastoji se iz pisama koja služe isključivo za prikazivanje u uvećanju i pisama koja se mogu koristiti u širokom rasponu veličina. Prva izdanja pojavila su se u trenutku kada je većina umetnika, koji su se samostalno bavili oblikovanjem tipografskih pisama, napustila ovaj posao. ITC je nastao u doba plagiranja tipografskih oblika. U to vreme za slog se koristila fotografska tehnologija i svako je mogao da iskopira font jednostavnim reprodukovanjem originala. Ako bi neko pismo za foto-slog postalo popularno bilo je skoro sasvim sigurno da će ga drugi distributeri fontova iskopirati i prodati pod drugačijim imenom. Uzrok piraterije je ležao u nepostojanju uzajamnog licenciranja tipografskih pisama. Distributeri fontova, bilo da se radilo o velikim slovolivnicama ili malim snabdevačima, odbijali su da drugima daju licence za svoja tipografska pisma. Nezavisni dizajneri tipografskih pisama, i tada kao i danas, zavisili su od autorskih honorara koji su bili nadoknada za njihov rad. Suočeni sa stvarnošću u kojoj je njihov prihod od tipografskih pisama bio krajnje nesiguran, počeli su da traže druge poslove.

Aron Berns (Aaron Burns), jedan od trojice osnivača ITC-a i spiritus movens kompanije, švatio je tokom godina da ovakva situacija nikome ne pogoduje – ni dizajnerima tipografskih pisama, niti grafičkim dizajnerima, korisnicima njihovih pisama. Bernsova ideja je bila da ITC podstakne stvaranje novih tipografskih pisama, isplati umetnicima pošten honorar i – što je najvažnije – da licencu za tipografska pisma svakoj kompaniji koja pristane na jednostavne i pravične uslove. Berns je takođe znao da mora da obezbedi najbolja tipografska pisma, ako želi da njegov plan uspe. Već tada je sastavio komisiju za recenziju koja je trebalo da odlučuje o tome koja pisma će ući u ITC kolekciju. Različiti članovi komisije trebalo je da pored razlike u gledištima koja se tiču tipografskih stilova i načina primene, obezbede i bogatstvo tipografskog znanja i iskustva. Vremenom se broj članova i učestalost sastanaka komisije menjao, ali su ciljevi bili uvek isti: da se ITC kolekciji dodaju privlačna pisma izuzetnih kvaliteta.

Iako svako novo izdanje nije donosilo i finansijski uspeh, a neka su tokom godina izašla iz mode, ITC kolekcija danas nudi izbor najuspešnijih i veoma cenjenih savremenih tipografskih pisama.

I pored toga što godišnje ITC dobija stotine projekata, samo mali broj njih bude izabran za kolekciju. Komisija za izbor tipografskih pisama nema nikakvu obavezu da odobri bilo koji dizajn i nikada nema pritisaka da se neko novo tipografsko pismo pusti u opticaj kako bi se ispunili marketinški ili promotivni planovi. Komisija se sastaje tri do četiri puta godišnje da pregleda prijavljena tipografska pisma i preporuči ona koja bi trebalo da se pridodaju kolekciji. Svaka prijava se pažljivo razmatra a dugotrajne diskusije nisu ništa neobično. Svaki dizajn se procenjuje prema sopstvenim vrednostima, nezavisno od toga ko je autor. Projekti čuvenih i uspešnih dizajnera mogu biti odbijeni jednako kao i radovi početnika.

Komisija ITC-a prvi put je videla nacrte pisama Olivere Stojadinović početkom 2000. godine. U novembru iste godine njena tipografska pisma Aspera i Rastko uvrštena su u ITC kolekciju. Godinu dana kasnije sledi ih Hedera, a 2004 i familija Resavska. Uskoro će se familija Anima takođe pridružiti ITC kolekciji. Sva pisma Olivere Stojadinović su, u različitoj meri, pod uticajem njenih kaligrafskih radova. U Resavskoj je ovaj efekat suptilno prikriven, dok je kod Aspere, Hedere i Rastka to živo i jasno iskazana energija. Sva njena pisma uspešno ispunjavaju ITC-ov zahtev da budu privlačna, osobena i prilagodljiva. Resavska je lepo i lako čitljivo pismo koje se izvrsno ponaša u različitim veličinama. Hedera je rustična, a ipak elegantna. Aspera je živa i spontana. Rastko komunicira prefinjenim ritmom. Anima je čarobna, provokativna i prijatna za čitanje.

Svako tipografsko pismo Olivere Stojadinović predstavlja istinsko oličenje gracioznosti i lepote u službi čitalaca

 

Alen Hejli, direktor
Words & Letters, ITC

www.tipometar.org