МЕНИ
Савета Михић, као некад средњовековни акупиктори, слика иглом и златним концем – срмом, марљиво и стрпљиво пришивајући на тканину хиљаде разнобојних перли, малених кристала и светлуцавих шљокица које пресијавају читавим спектром боја. Њене, у стилском погледу сведене и готово минималистички прочишћене форме чине тако оквир мноштву разноврсних и брижљиво обрађених детаља.
Самоука у необичности технике коју користи, модерна и сасвим – своја, једнако колико и у цртежу тушем, Савета Михић појединим радовима, или читавом групом попут Паравана, открива да традиција и историја у њеној савременој интерпретацији веза ипак имају значајно место.
Традиционално – модерно, историјско – савремено, опште – лично, целина – детаљ, мукотрпно – лако… јесу контрасти који одређују уметницу. Стављени у контекст времена, простора и историјских околности они се испољавају као мозаик сложених интеракција чији ишод често изненађује.
Техника уметничког веза, спора и мукотрпна за реализацију, нарочито је захтевна код радова великих формата. Но, упркос томе чини се да је уметница, радећи на својим најновијим остварењима, изнова открила опуштеност и безбрижност игре.
Варијације омиљених мотива – разгранатог дрвета, богате крошње или огољених грана, смењују се као у калеидоскопу, различите по форми и боји, а опет увек исте и препознатљиве – Саветине. Уколико кренемо да следимо златну жицу њеног веза доспећемо убрзо у прави лавиринт сачињен од разноврсних боја, материјала и текстура, пратећи попут Тезеја Аријаднину нит, наместо излаза тражићемо и налазити – смисао, суштину… лепоту.
Изложбу Савета Михић – сликано везом, чине уметнички везови мањег, средњег и великог формата, таписерије и паравани. Сви радови настали су у периоду од 2004 – 2008. године. Уз везове изложбом је представљен и избор цртежа као форме која је уметницу непосредно усмерила ка техници рад везом
