СРБИЈА, РАТ И ПЛАКАТ 1914-1918 - Музеј примењене уметности БеоградМузеј примењене уметности Београд

О изложби Пратећи програм

Свечано отварање: Среда, 10. мај 2017. у 19 часова.
Поводом отврања изложбе биће приређен концерт америчког оркестра “Wings of Dixie” и Београдског камерног хора у парку Војводе Вука на Топлиčином венцу испред МПУ у 18h.

Аутор изложбе: Владимир Чех

Организатори: Институт за историју оглаšаванаја и Музеј примењене уметности

Концертом америчког диксиленд оркестра “Wings of Dixie” и Београдског камерног хора у парку испред Музеја примењене уметности, у среду, 10 маја у 18 часова, биће отворене две изложбе плаката: „Србија, рат и плакат 1914-1918“ и „Плакати Милтона Глејзера из колекције МПУ“.

Изложба „Србија, рат и плакат 1914-1918“, Прича о три плаката, три аутора и три кампање за помоћ Србији трећи је део трилогије о плакатима у Великом рату, аутора Владимира Чеха. Тема ове треће изложбе су промотивне кампање „Помозите Србију …“ које су у време Првог светског рата водиле земље савезнице Француска, Велика Британија и САД.

Широј јавности нису познате ни историјске чињенице, ни организација и начин сакупљања помоћи, као ни аутори најуспешнијих плаката у овим кампањама. Три најзначајнија плаката из три савезничке земље урадили су Теофил Штајнлен за Француску, Малвина Хофман за САД и Сампсон Чернов за Велику Британију. Сво троје аутора били су веома везани за нашу земљу и радили су и друге радове инспирисани Србијом, цртеже и фотографије.

Када је реч о Теофилу Штајнлену, на изложби су приказане четири оригиналне литографије (отисци од пре 100 година) и седамнаест реплика које у наслову имају термин „Србија“. Приказан је процес стварања плаката „Journeé Serbe“, од слике оригинала Штајнленовог уља које се чува у Лувру и чији је детаљ искористио за овај плакат.

У делу посвећеном Самсону Чернову приказани су његови мање познати радови, реплике колорисаних портрета познатих Срба тога доба. Потрете је, као и одређен број других мотива, сам Чернов радио уљем на платну, односно „колорисао“ на темељу својих црно-белих фотографија. Приказан је и „развојни пут“ његовог најпознатијег дела, симбола српске војске, портрета ратника знаног као „Око соколово“.

У делу посвећеном Малвини Хофман први пут ће јавно бити приказани њени цртежи које је урадила путујући са америчким Црвеним крстом по Србији 1919. године, као и историографски факти у вези са њеним активностима за помоћ Србији у Великом рату, пронађени у Getty институту у LA.

Приказан је и уметнички пут фотографије ратног српског репортера Милоја Игрутиновића која приказује умирућег српског војника на острву Видо, до примене његовог лика на Малвинином чувеном плакату „Serbia needs your Help“.

У другом делу изложбе скренута је пажња на француску, британску и америчку кампању са истим задатком: помоћ Србији у земљама од којих је једна имала позитивну (FR), једна неутралну (SAD), а једна (VB) негативну слику о Србији. Да ли се, шта и како променило у комуникацији са популацијом за ових 100 година?

Занимљивости везане за изложбу и нека питања која изложба отвара

зашто се на Новом гробљу на споменику српском пуковнику у Великом рату налази реплика скулптуре велике америчке вајарке Малвине Хофман.
како је фотографија непријатељских злочина над српским женама објављена у француским новинама овековечена на Штајнленовој литографији, послужила за лик на медаљи „Србија“, на чијем реверсу пише „Француско, Француско, не напуштај ме!“.
исти аутор је творац плаката са два војника који је комуницирао у две државе на два језика; француском и енглеском.
Самсон Чернов, аутор илустрације на плакату у Великој Британији, аутор је и најпознатијег лика српског војника у Првом светском рату, познатог као „Око соколово“.
како је Србија постала веза једне уметнице из Америке и једног ратног репортера из Русије, аутора плаката у Великој Баританији и како су њих двоје сарађивали да помогну Србији?
како је од лика војника у чамцу на путу да буде сахрањен у Плавој гробници код острва Вида на фотографији српског ратног извештача настао лик Србије на америчком плакату, а од њега и лик на скулптури Светог Фрање, која се налази испред болнице Мејо у Рочестеру, САД;
како је настала скулптура у виртуелној реалности, а на темељу ње, уз помоћ 3Д штампача, урадјена биста СВ. Фрање у реалном свету, у центру Београда.
да је VR скулптура на изложба уједно и светска премијера пројекта VR ALL ART (Уметност у виртуелном свету) иницираног радом на реализацији изложбе.