Свакодневни живот столица / Горгона

Координатор програма: Дејан Сандић, кустос за међународну сарадњу

Изложбом Из колекције Мацура – Свакодневни живот столица / Горгона Музеј примењене уметности доследно наставља сарадњу са колекционарима дела из области примењене уметности и тако омогућује да се занимљиве и уметнички вредне приватне колекције представе публици стручно и систематично у галеријским просторима Музеја

Изузетним даром откривања и препознавања уметнички вредног материјала у националним и међународним оквирима Владимир Вељко Мацура стекао је, за кратко време, значајан углед међу познаваоцима уметности и колекционарима широм Европе.

Првенствено опредељен ка авангардним покретима XX-тог века, Мацура сакупља слике и скулптуре равноправно са уметничким предметима из области примењене уметности и дизајна.

Остављајући колекционару слободу избора експоната којима ће представити део колекције из области примењене уметности, Музеј је настојао да поставку ненаметљиво учврсти концепцијски и тематски. Наша жеља је била да, кроз субјективни избор Владимира Мацуре, истовремено покушамо да шватимо принципе и импулсе који га као колекционара покрећу, откривајући тако овом изложбом и делић његове занимљиве и  загонетне личности.

Премда нису уобичајене у области примењене уметности, метафизика и концептуалност јесу подручја интересовања Владимира Мацуре, и мало шта их одражава боље и потпуније од његове пасиониране склоности ка „Горгони“ – загребачком неоавангардном покрету из 60-тих година прошлог века.

То и јесте разлог необичности избора и одлуке да се неспојиво споји и представи београдској публици изложбом која свакодневну рутину седења претвара у стваралачки изазов, повезујући притом нека од најзначајнијих имена индустријског дизајна средине XX века попут Арниа (Аарнио), Имса (Еамес), Бројера (Бреуер), Вегнера (Wегнер), Пантона (Пантон), Коланија (Цолани) и других легендарних дизајнера са код нас мало познатим протагонистима „Горгоне“.

Ову групу необичних стваралаца предводили су Јосип Ваништа, Јулије Книфер, Радослав Путар, Маријан Јевшовар и Димитрије Башићевић – Мангелос. Повезани међусобном наклоношћу састајали су се повремено, разговарали уљудно, дописивали се, слали једни другима домаће задатке и анкете, изводили групне и аутокореографске представе, позирали и фотографисали се, приређивали изложбе и издавали часопис Горгона… и све је притом било прожето хумором, досетком и парадоксом.

Више од деценије након престанка постојања Горгоне, изложбом у Галерији сувремене умјетности у Загребу 1977. године уметничка критика исчитава ову до тада непрепознату појаву ретроспективно и закључује да је Горгона антиципирала неке од најзначајнијих покрета друге половине XX тог века, попут не-предметне уметности, концептуализма и перформанса, одређујући Горгону једном од најинтересантнијих уметничких појава средине прошлог века.

 

Према тексту каталога приредио: Дејан Сандић

Изложбу прати каталог у издању Музеја примењене уметности са ауторским телкстовима публицисте Радоње Лепосавића и кустоса Музеја, Дејана Сандића.