Ментор: ред. проф. Марко Лађушић, ФПУ
Отварање: четвртак, 25. јануар 2018. у 19 часова,
Галерија Жад Музеја примењене уметности
У овом раду ауторка преиспитује границе између употребног предмета и скулптуре, користећи се скулпторским феноменима и принципима те на тај начин дефинише утицај деконструкције, материјала, промене димензије и боје на перцептивни доживљај самог конзумента. Деконструкцијом употребног предмета, његовим разлагањем на елементе, без физичког утицаја који би променио изглед појединачних елемената од којих је сачињен, променом димензија изабраног предмета, променом материјала и на крају употребом боје добро познат предмет доводи до новог визуелног садржаја.
Избором радова за ову поставку, ауторка је направила пресек кроз стваралаштво којим се бавила у свом докторском истраживању. Уметничка опсесија огледа се у потреби варирања истих или сличних мотива или у понављању специфичних група ликовних елемената са циљем досезања утиска целовитости непрестано мењајући приступе материјалу и могућностима његовог обликовања. Када се природно опажање прошири и претвори у метафору са филозофским, социјалним, политичким, еколошким конотацијама, онда смо сигурни да се суочавамо са респектабилним уметничким открићем. У поистовећивању интелектуалног и мануелног напора, стваралаштво Мие Николић има и личну и универзалну поруку. Све ово показује тежњу ка новој формулацији пластичких облика и новом схватању простора. Она развија и усавршава скулптуру у простору са отвореношћу и лакоћом стваралачког поступка и ствара могућност за различита читања и тумачења ликовног дела. Уметница овај циклус обогаћује новим теоријским сазнањима, идејама и достигнућима. Напредовање у уметничком послању може се разумети напред и назад кроз непозната подручја уметности.
Миа Николић је члан УЛУС-а, УЛУПУДС-а и има статус самосталног уметника. До сада је излагала на преко педесет групних изложби и фестивала у земљи и иностранству (Норвешка, Аустрија, Италија, Бугарска, Румунија…) као и на три самосталне изложбе. Добитник је награде „Златно длето“ 2010. године.
(Из текста у каталогу историчарке уметности Наталије Церовић)