SWINGING 90s

Стручно вођење: СУБОТА, 1. ОКТОБАР у 16.30 х

Разговор о књизи: СУБОТА 1. ОКТОБАР 2016. у 18 х
Учесници: Мишко Шуваковић, Ирина Суботић, Маја Мирковић и ауторка

Промоција књиге и пратећа изложба

Издавачка кућа Орион Арт из Београда објавила је књигу ‘Сwингинг 90с: позориште и друштвена реалност Србије у 29 слика’ Ирене Шентевске. Књига је настала на основу ауторкиног магистарског рада на Групи за теорију уметности и медија Универзитета уметности и дугогодишњег кустоског рада (1996-2006.) на Бијеналу сценског дизајна, за који је 2006. године награђена Великом наградом Србије за примењену уметност и дизајн. Књига представља свеобухватни преглед позоришне продукције у Србији деведесетих година у њеном општем друштвеном контексту, али се фокусира на визуелни језик и концептуализацију позоришне продукције у овом периоду. Рецензенти књиге су Мишко Шуваковић, Невена Даковић, Ирина Суботић и Радивоје Динуловић.

Промоција књиге обухвата два догађаја у Музеју примењене уметности у Београду – отварање пратеће изложбе и разговор о књизи. Изложба обележава и двадесетогодишњицу оснивања Бијенала сценског дизајна на коме су Yустат центар за сценску уметност, Музеј примењене уметности и Битеф успешно сарађивали у неколико Битефових сезона.

Из рецензија СW90

Књига Ирене Шентевске пионирско је и капитално дело за нашу средину. И сама Шентевска је пионир (стигла је да буде и Титова пионирка) – њен истраживачки, теоријски, кустоски и преводилачки опус сасвим су нови и посебни.
Радивоје Динуловић

Њено историографско и теоријско разматрање сценског дизајна у Србији у периоду који је – за разлику од уобичајених квалификатива попут турбулентне, године распада, године које су појеле скакавци – одређен по културално-зеитгеист ироничној аналогији с британским шездесетим као сwингинг, већ од првих страница открива се као индикативно и богато подручје промишљања о политичком деловању, конфликтима и културним променама на чијем укрштању, попут симптоматичног чворишта, стоји позориште, његов визуелни језик и културалне референце.
Невена Даковић

Потребно је нагласити да је студија изузетно занимљиво писана и да њено објављивање свакако представља посебан културни догађај – не само у круговима позоришних посленика.
Ирина Суботић

Ова књига је теоријска аутобиографија.
Мишко Шуваковић