УМЕТНИЧКЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ БИТЕФ 1968-1973.

Аутор изложбе: Биљана Томић
Координатор програма: Милица Цукић

Уметничке манифестације БИТЕФ 1968-1973 обухватају документарни приказ програма који је аутор Биљана Томић конципирала и организовала у сарадњи са познатим критичарима, уметницима, песницима и професорима: Томаж Брејц, Германо Целант, Томмасо Трини, Витторио Рубиу, Јочен Герз, Ачилле Бонито Олива, Цатхерине Миллет, Ирина Суботић, Јеша Денегри, Желимир Кошчевић, Марко Погачник, Миленко Матановић, Дуња Блажевић, Нена и Брацо Димитријевић, Сергио Турцони, Ида Биард, Горан Трбуљак, Звонко Маковић, Томаж Шаламун, Бојана Пејић….

Документарна изложба Уметничке манифестације БИТЕФ 1968-1973 има за циљ да представи једно занимљиво и значајно историјско време, један непоновљив културни феномен у преломном времену између две значајне епохе шездесетих и седамдесетих година у Београду.

Обрађене су оне целине које се могу сматрати репрезентативним узорцима најважнијих догађаја у периоду од шест година. Најбитнији аспект ове изложбе јесте да се покаже како је Београд у овим прелазним годинама био значајано средиште културе, историјско место где су излагали, боравили и гостовали данас најпознатији светски уметници. У једном кратком историјском периоду укрстиле су се најпознатије интернационалне уметничке појаве и покрети унутар независног и неформалног простора пратећих уметничких програма који су се одвијали у склопу позоришта Атељеа 212 / у Галерији 212 и познатог позоришног фестивала БИТЕФ. Око Галерије 212 кретала се велика група сарадника, учесника и многих заинтересованих да се укључе у текуће догађаје. У најужем смислу покретачку групу чинили су оснивачи Новине и Галерије 212: Слободан и Савета Машић, Драгош Калајић, Јеша Денегри, Ирина Суботић, Дуња Блажевић, Биљана Томић и уметници Дамњан, Рељић, Шејка, Оташевић… Програме Галерије 212 током 1968/73. у организационом смислу водиле су наизменично Ирина Суботић и Биљана Томић, у координацији са многим сарадницима.

Почетак позоришног фестивала БИТЕФ 1967 у Београду био је јединствена шанса да се организују уметнички програми у оквиру простора позоришта. Атеље 212 и БИТЕФ у правом смислу су крајем шездесетих постали место нове културне сцене, подржавањем управо многих «неуметничких» акција, амбијенталних сценских асамблажа, јавних интервенција, хаппенинга и уличних процесија.

У овом динамичном времену укрштају се уметничке дисциплине разбијајући језичке баријере између области стварања и уметничких интерпретација. Шездесете године у бившој Југославији карактеришу заначајне културне активности у свим срединама са великим и значајним међународним програмима. Формирају се нове уметничке категорије миxмедија… мултимедија… интермедија… нових медија… Нове уметничке појаве шездесетих година повезане су на релацији Љубљане, Загреба и Београда са уметничким тенденцијама које су се дешавале у водећим центрима Европе, Америке и света, у велику сцену различитих покрета.

На самом почетку је покренута иницијатива повезивања са Љубљаном и Загребом, са представницима групе ОХО Томажом Брејцом и Томажом Шаламуном, као и Жељком Кошчевићем, кустосом Студентског центра у Загребу.

Програми су конципирани слободно према појединачним и заједничким интересовањима, зависно од индивидуалних опредељења, контаката, путовања и укључења у југословенску и интернационалну сцену.