Кустос изложбе: Бојана Поповић, кустоскиња у Одсеку за савремену примењену уметност МПУ
Сарадник на поставци изложбе: Арпад Пулаи
Организатор: Музеј примењене уметности, Београд
На овој изложби, истражујући узајамни однос позитивног и негативног простора, уметница је изложила четири инсталације великих димензија и радове мањег формата, који музејски простор преображавају у видљиво-невидљиви лавиринт. Транспарентност је постигнута чипкастим “преплетајем” природних и синтетичких материјала (папир, памук, фолије за пластификацију, синтетички текстил) чедно белих тонова. Црвене “нити”, као Аријаднин конац, посетиоца воде од Са друге стране…, Најтеже је било постоћи лакоћу, Кругова, Када би срце имало крила, суптилних женских ликова обликованих од ижекланих шустикли … до заносне “кише” црвених “латица”, Allure.
У тексту за каталог изложбе Весна Павићевић истиче да „радови Леоноре Векић представљају синтезу њеног става према животу, меморији, женском идентитету, и, како она каже, „нечему што носимо у себи, а стално га тражимо“. Чипка, по њеном мишљењу, симболише сензуалност, луксуз, невиност, крхкост, рањивост, несигурност идентитета. Кроз модел чипке уметница говори о субјективности, породици, сећањима, статусу жене, свом свету.“
Биографија
Леонора Векић (1970) је дипломирала на Факултету примењених уметности на Одсеку за дизајн текстила 1995. године. Магистрирала је 2000. године на предмету Таписерија (менторка: професорка Јадранка Симоновић). Асистент на предметима Таписерија и Старе текстилне технике, на Факултету примењених уметности, постала је 2005; у звању доцента је од 2012. године. Леонора Векић делује у области уметности текстила, моде и других визуелних уметности. Чланица је УЛУПУДС-а.