Izložba Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu

U Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, u periodu od 6. novembra 2024. do 31. januara 2025. godine, održava se izložba Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu. Izložba, čija je autorka Jelena Perać, muzejska savetnica MPU, realizuje se kao deo manifestacije Aktivitet: 100 godina nadrealizma, kojom Muzej primenjene umetnosti, zajedno s Muzejom savremene umetnosti u Beogradu i Institutom za književnost i umetnost iz Beograda, učestvuje u obeležavanju jubileja – sto godina od  objavljivanja Manifesta nadrealizma Andre Bretona (André Breton), koji je označio početak ovog pokreta.

Ubrzo po njegovom formiranju u Francuskoj, ideje nadrealizma su se proširile Evropom, a jedan od prvih nadrealističkih pokreta organizovan je u Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije. Iako se organizovano delovanje beogradske grupe vezuje za godine od 1929. do 1932. godine, ono je, u individualnom i kolektivnom obliku, postojalo pre i posle tog perioda. Članovi grupe su od samih početaka pratili ideje i aktivnost francuskih nadrealista, a među njima je ubrzo počela da se odvija živa komunikacija, kroz razmenu publikacija, prepisku i saradnju. Vrhunac kolektivne aktivnosti beogradske nadrealističke grupe predstavljalo je objavljivanje almanaha  Nemoguće – L´impossible u maju 1930. godine, u kome je publikovan manifest, koji je potpisalo trinaest članova – osnivača grupe.

Mada je započeo prvenstveno kao literarni pokret, nadrealizam se ubrzo proširio i u oblast vizuelnog. Kao i u ostalim avangardnim pokretima, posebno mesto među vizuelnim medijima u kojima su nadrealisti prepoznali polje za brojne mogućnosti eksperimentisanja i istraživanja, pripalo je fotografiji. Među prvim vizuelnim delima beogradskog nadrealizma upravo su fotografije Nikole Vuča, autora koji formalno nije bio član grupe, ali je u okviru nje delovao. Fotografska praksa u okviru beogradske nadrealističke grupe vezuje se, pored Vuča, za rad još dvojice autora – Stevana Živadinovića – Vana Bora i Marka Ristića. Njihova fotografska zaostavština – fotografije i fotogrami – koja se danas čuva najvećim delom u dve muzejske institucije, Muzeju primenjene umetnosti i Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavljena je na izložbi Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu i u katalogu koji je prati.

Pored fotografija tri autora iz dve muzejske institucije, deo izložbe čine i dva albuma Nikole Vuča, u vlasništvu njegove ćerke Beke Vučo, kao i drugi artefakti koji su u vezi s fotografskom praksom beogradskog nadrealizma. Koncept izložbe upotpunjen je savremenim umetničkim intervencijama na izlozima Glavne galerije MPU, čiji su autori Nina Todorović i Boris Burić.

U skladu s nadrealističkom praksom podsticanja stvaralaštva posebno osetljivih grupa, dece i osoba s problemima mentalnog zdravlja, značajan deo pratećeg programa izložbe biće posvećen ovoj populaciji. Pored izložbe Dečjeg oktobarskog salona „S druge strane stvarnosti“ koja će biti otvorena u Muzeju primenjene umetnosti do 13. novembra, u galeriji „Mladi“ biće održana izložba radova korisnika psihijatrijskih usluga udruženja „Prostor“, pod nazivom „Snovi u prostoru“ (14 – 30. novembar 2024). U toku izložbe biće organizovane radionice za decu i za odrasle osobe, predavanja, vođenja, razgovori, pozorišne predstave, a Muzej primenjene umetnosti biće domaćin jednog dana međunarodnog naučnog skupa Nad/realizmom (1924–2024), koji će se održati od 27. do 29. novembra 2024. godine u Beogradu, kao deo manifestacije Aktivitet: 100 godina nadrealizma.

 

1. Nikola Vučo, Zadržano bekstvo nadstvarnosti, Beograd, 1929, MPU inv. br. 20212

2. Nikola Vučo, Bez naziva (Jelka Vučo), Beograd, 1929, MPU inv. br. 15962

3. Marko Ristić, Fotogram (13), Vrnjačka Banja, 1928. (1926?), MPU inv. br. 21768

4. Stevan Živadinović – Vane Bor, Jedan minut pre ubistva, Beograd, 1935, MSUB inv. br. 111