Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti

Milan Zloković, u pismu dat. 12. 11. 1919.

Predstavljanjem oko 90 likovnih radova, uglavnom akvarela, od kojih je većina prvi put pred očima šire javnosti, izložba pruža uvid u manje poznato, likovno stvaralaštvo Milana Zlokovića (1898-1965).

Autori izložbe su dr Nebojša Antešević i dr Đorđe Mojović, a kustos je dr Slobodan Jović. Postavka je organizovana u saradnji Muzeja primenjene umetnosti i Fondacije Milan Zloković, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Premda praktično nije bio vezan za projektantski rad, Zlokovićev likovni opus, karakterno i tematski jedinstven, proizilazi iz istog senzibiliteta, otkrivajući njegova estetska promišljanja. Svoj originalni rukopis Zloković neguje i razvija nadahnut Mediteranom, koji ga je inspirisao svojim predelima, bojama, ambijentima i atmosferom,  dok je odnose plasticizma i prostora razmatrao podstaknut idejama purizma.

Slikarstvo Milana Zlokovića, kome se posvećivao redovno tokom četiri decenije aktivne projektantske karijere, idejno je imalo uporište u modernističkim likovnim koncepcijama, temama i estetici. Iako je tokom života menjao svoj pristup crtanju i slikanju, poriv za likovnim stvaranjem je bio stalno prisutan – bilo da se interesovao za umetnost, razvijao crtačke veštine, posezao za umetničkim iskustvima i prepuštao se slikanju ili posećivao izložbe i promišljao umetničke tendencije.

Uz arhitektonske zadatke, slikanje je za Zlokovića bilo relaksacija, stalna preokupacija i duhovna egzistencija, ali i spontan nastavak projektantskih promišljanja. Tokom dvadesetih godina, Zloković je više posezao za crtanjem aktova u tehnici olovke i ugljena na papiru, te za slikanjem akvarelom i ponekad uljem na platnu, dok se u narednoj deceniji više zanimao za motive iz bližeg okruženja, kao što su mrtva priroda, izgled enterijera svog doma, scene sa putovanja i prizori pejzaža ili gradskih ambijenata nastali tokom izleta, letnjih raspusta u Boki Kotorskoj i stručnih ekspedicija na proučavanju graditeljskog nasleđa.

U izložbu je uključeno i nekoliko crteža iz kolekcije Muzeja primenjene umetnosti, koja je od nedavno obogaćena sa  75 predmeta iz Zlokovićeve zaostavštine, uključujući fotografije pojedinih realizacija i crteže/skice arhitektonskih projekata.

Tokom aktivnog projektantskog delanja, arhitekt Milan Zloković je izradio oko 260 projekata, od kojih je više od šezdeset realizovano. U naučnoj valorizaciji Zlokovićevog doprinosa razvitku srpske moderne arhitekture, izdvajaju se njegovi projekti za objekte zdravstvene, obrazovne, stambene, turističke i opštedruštvene namene. Na planu promovisanja modernih arhitektonskih stremljenja, Zloković je smatrao da zadatak arhitekata treba da bude usmeren na borbu za nove metode kojima će se olakšati život ljudi, nadasve kroz objekte namenjene javnim ustanovama i društvenim zajednicama.

Izložba traje od 28. maja do 28. juna 2025. Svečano je otvorena u prisustvu brojnih gostiju i publike. Tom prilikom, prisutne su pozdravili autori izložbe, predstavnici Fondacije Milan Zloković i Muzeja primenjene umetnosti.

Dr Đorđe Mojović, upravitelj Fondacije Milan Zloković, ko–autor izložbe, unuk Milana Zlokovića, je izrazio zahvalnost prijateljima Fondacije Milan Zloković, poštovaocima ličnosti i dela arhitekte Zlokovića, kolegama, rođacima i prijateljima, kao i saradnicima iz Muzeja primenjene umetnosti. Cilj izložbe, kao i prateće monografije, je da javnosti prikaže izuzetne likovne radove Milana Zlokovića, naglasio je gospodin Mojović, uz zapažanje da se, sticajem okolnosti, svečano otvaranje održava uoči same godišnjice smrti Milana Zlokovića, koji nas je napustio 29. maja, pre tačno 60 godina.

Prof. dr Milica Mojović, predsednica UO Fondacije Milan Zloković, ćerka Milana Zlokovića, je podsetila da je njen otac rođen u Trstu , gde je završio osnovnu školu i realku. 1965. godine je otišao u Trst kako bi učestvovao na proslavi pedesetogodišnjice mature. „To se desilo u utorak, a on je umro u subotu, u Beogradu. U mojoj sobi na zidu ostala je slika koju ovde vidite, naslikana u Trstu, 20. maja 1965. godine“ rekla je gospođa Mojović.

Dr Nebojša Antešević, naučni i stručni saradnik Fondacije Milan Zloković, autor izložbe i monografije, je istakao da se aktuelnom izložbom ostvarila prvobitna ideja, od pre 65 godina, kada je Zlokoviću njegov bivši student i prijatelj, arhitekt Slobodan Vasiljević Macuoka, predložio da u Muzeju primenjene umetnosti priredi izložbu svojih akvarela i crteža. Iako je Zloković tada počeo pripremati radove za izlaganje, do izložbe nije došlo, sve do danas, kada se, nakon više decenija, ona realizuje u saradnji i uz podršku Muzeja primenjene umetnosti, kao deo programa obeležavanja dva jubileja, kojim se žele rasvetliti i javnosti predstaviti manje poznati aspekti iz Zlokovićevog bogatog opusa.

„ Izloženi radovi iz opusa koji broji preko tri hiljade akvarela i crteža – od učeničkih i studentskih crteža i studija, do poslednje naslikanog akvarela – svedoče o negovanju likovne kulture, a nadasve o entuzijazmu stvaraoca čija je gospodstvenost bila odraz optimizma i životne vedrine. Zlokovićeve stvaralačke ideale upotpunjivali su slikarski porivi i ličan pristup koji je prilježno razvijao i negovao, ostajući tematski i umetnički naklonjen optimističkim svetonazorima svoje generacije.

Slikanje je za njega bilo relaksacija i stalna preokupacija, a moglo bi se reći i duhovna egzistencija, potreba za stvaranjem i lepotom, ili, kako je to napisao prof. Miodrag Petrović u recenziji monografije, potraga za kosmičkim skladom – u arhitekturi možda najjasnije izražena. U izboru od oko 90 radova, koji je inače bilo izazovno napraviti, jer mnogi od njih, naročito iz poznog perioda, plene svojom likovnošću i poetikom, provejavaju Zlokovićeve misli iz mladosti o buđenju želje za izražavanjem kroz umetnički oblik, razvijanju duha intuicije i posmatranja, upućenosti na prirodu i maštanju“ rekao je dr Nebojša Antešević.

Dr Slobodan Jović, kustos izložbe, je ukazao da, iako likovni opus ne spada u nešto što se često izlaže u Muzeju primenjene umetnosti, izložba predstavlja važan događaj za muzej, iz više razloga. Za razliku od arhitektonskog opusa Milana Zlokovića koji je svima poznat, ova postavka otkriva i druge teme značajne za sagledavanje njegovog dela. „Prvo, to je tema o jednoj renesansnoj ličnosti i renesansnom pristupu kakav arhitekta može da bude, a kakav smo mi, čini mi se, kao arhitekte u današnjem vremenu i zaboravili. To je nešto čemu mi možemo da se vratimo, možda ne nužno danas kroz likovni opus, ali svakako kroz neke druge stvari, koje će proširiti naše gledanje, naše viđenje sveta i načina na koji stvaramo arhitekturu. Druga važna tema ove izložbe jeste, već pomenuti, poriv prema lepoti, koji je Milan Zloković gajio kroz svoj likovni opus. Čini se da je to nešto što smo malo zanemarili, zapustili, tu temu lepote ̶ lepote koja nam je potrebna u životu, u društvu, i u svemu, da bi na kraju krajeva, u ovom današnjem vremenu, kakvo god ono bilo, načinili naš svet mnogo boljim nego što jeste“ rekao je Jović. On je takođe dodao, da je, saradnjom sa Fondacijom Milan Zloković, omogućeno i da zbirka arhitekture bude dopunjena i oplemenjena delima Milana Zlokovića, što će bitno doprineti daljem razvoju zbirke Muzeja primenjene umetnosti.

Tokom trajanja izložbe, planiran je sledeći program:

sreda, 28. maj, 18 č, svečano otvaranje izložbe i koktel

četvrtak, 5. jun, 18 č, autorsko vođenje kroz izložbu

sreda, 11. jun, 18 č, promocija monografije Arhitekt Milan Zloković – slikarski porivi i likovni senzibiliteti autora dr Nebojše Anteševića

subota, 28. jun, 17 č, autorsko vođenje kroz izložbu, zatvaranje izložbe i koktel