Архитект Милан Злоковић – сликарски пориви и ликовни сензибилитети

Милан Злоковић, у писму дат. 12. 11. 1919.

Представљањем око 90 ликовних радова, углавном акварела, од којих је већина први пут пред очима шире јавности, изложба пружа увид у мање познато, ликовно стваралаштво Милана Злоковића (1898-1965).

Аутори изложбе су др Небојша Антешевић и др Ђорђе Мојовић, а кустос је др Слободан Јовић. Поставка је организована у сарадњи Музеја примењене уметности и Фондације Милан Злоковић, уз финансијску подршку Министарства културе Републике Србије.

Премда практично није био везан за пројектантски рад, Злоковићев ликовни опус, карактерно и тематски јединствен, произилази из истог сензибилитета, откривајући његова естетска промишљања. Свој оригинални рукопис Злоковић негује и развија надахнут Медитераном, који га је инспирисао својим пределима, бојама, амбијентима и атмосфером,  док је односе пластицизма и простора разматрао подстакнут идејама пуризма.

Сликарство Милана Злоковића, коме се посвећивао редовно током четири деценије активне пројектантске каријере, идејно је имало упориште у модернистичким ликовним концепцијама, темама и естетици. Иако је током живота мењао свој приступ цртању и сликању, порив за ликовним стварањем је био стално присутан – било да се интересовао за уметност, развијао цртачке вештине, посезао за уметничким искуствима и препуштао се сликању или посећивао изложбе и промишљао уметничке тенденције.

Уз архитектонске задатке, сликање је за Злоковића било релаксација, стална преокупација и духовна егзистенција, али и спонтан наставак пројектантских промишљања. Током двадесетих година, Злоковић је више посезао за цртањем актова у техници оловке и угљена на папиру, те за сликањем акварелом и понекад уљем на платну, док се у наредној деценији више занимао за мотиве из ближег окружења, као што су мртва природа, изглед ентеријера свог дома, сцене са путовања и призори пејзажа или градских амбијената настали током излета, летњих распуста у Боки Которској и стручних експедиција на проучавању градитељског наслеђа.

У изложбу је укључено и неколико цртежа из колекције Музеја примењене уметности, која је од недавно обогаћена са  75 предмета из Злоковићеве заоставштине, укључујући фотографије појединих реализација и цртеже/скице архитектонских пројеката.

Током активног пројектантског делања, архитект Милан Злоковић је израдио око 260 пројеката, од којих је више од шездесет реализовано. У научној валоризацији Злоковићевог доприноса развитку српске модерне архитектуре, издвајају се његови пројекти за објекте здравствене, образовне, стамбене, туристичке и општедруштвене намене. На плану промовисања модерних архитектонских стремљења, Злоковић је сматрао да задатак архитеката треба да буде усмерен на борбу за нове методе којима ће се олакшати живот људи, надасве кроз објекте намењене јавним установама и друштвеним заједницама.

Изложба траје од 28. маја до 28. јуна 2025. Свечано је отворена у присуству бројних гостију и публике. Том приликом, присутне су поздравили аутори изложбе, представници Фондације Милан Злоковић и Музеја примењене уметности.

Др Ђорђе Мојовић, управитељ Фондације Милан Злоковић, ко–аутор изложбе, унук Милана Злоковића, је изразио захвалност пријатељима Фондације Милан Злоковић, поштоваоцима личности и дела архитекте Злоковића, колегама, рођацима и пријатељима, као и сарадницима из Музеја примењене уметности. Циљ изложбе, као и пратеће монографије, је да јавности прикаже изузетне ликовне радове Милана Злоковића, нагласио је господин Мојовић, уз запажање да се, стицајем околности, свечано отварање одржава уочи саме годишњице смрти Милана Злоковића, који нас је напустио 29. маја, пре тачно 60 година.

Проф. др Милица Мојовић, председница УО Фондације Милан Злоковић, ћерка Милана Злоковића, је подсетила да је њен отац рођен у Трсту , где је завршио основну школу и реалку. 1965. године је отишао у Трст како би учествовао на прослави педесетогодишњице матуре. „То се десило у уторак, а он је умро у суботу, у Београду. У мојој соби на зиду остала је слика коју овде видите, насликана у Трсту, 20. маја 1965. године“ рекла је госпођа Мојовић.

Др Небојша Антешевић, научни и стручни сарадник Фондације Милан Злоковић, аутор изложбе и монографије, је истакао да се актуелном изложбом oствaрила првoбитнa идeja, oд прe 65 гoдинa, кaдa je Злoкoвићу њeгoв бивши студeнт и приjaтeљ, aрхитeкт Слoбoдaн Вaсиљeвић Maцуoкa, прeдлoжиo дa у Mузejу примeњeнe умeтнoсти прирeди излoжбу свojих aквaрeлa и цртeжa. Иaкo је Злoкoвић тaдa почео припремати радове зa излaгaњe, до изложбе није дошло, све до данас, када се, након више деценија, она реализује у сaрaдњи и уз пoдршку Mузeja примeњeнe умeтнoсти, кao дeo прoгрaмa oбeлeжaвaњa двa jубилeja, кojим сe жeле рaсвeтлити и jaвнoсти прeдстaвити мaњe пoзнaти aспeкти из Злoкoвићeвoг бoгaтoг oпусa.

„ Излoжeни рaдoви из oпусa кojи брojи прeкo три хиљaдe aквaрeлa и цртeжa – oд учeничких и студeнтских цртeжa и студиja, дo пoслeдњe нaсликaнoг aквaрeлa – свeдoчe o нeгoвaњу ликoвнe културe, a нaдaсвe o eнтузиjaзму ствaрaoцa чиja je гoспoдствeнoст билa oдрaз oптимизмa и живoтнe вeдринe. Злoкoвићeвe ствaрaлaчкe идeaлe упoтпуњивaли су сликaрски пoриви и личaн приступ кojи je приљeжнo рaзвиjao и нeгoвao, oстajући тeмaтски и умeтнички нaклoњeн oптимистичким свeтoнaзoримa свoje гeнeрaциje.

Сликaњe je зa њeгa билo рeлaксaциja и стaлнa прeoкупaциja, a мoглo би сe рeћи и духoвнa eгзистeнциja, пoтрeбa зa ствaрaњeм и лeпoтoм, или, кaкo je тo нaписao прoф. Mиoдрaг Пeтрoвић у рeцeнзиjи мoнoгрaфиje, пoтрaгa зa кoсмичким склaдoм – у aрхитeктури мoждa нajjaсниje изрaжeнa. У избoру oд oкo 90 рaдoвa, кojи je инaчe билo изaзoвнo нaпрaвити, jeр мнoги oд њих, нaрoчитo из пoзнoг пeриoдa, плeнe свojoм ликoвнoшћу и пoeтикoм, прoвejaвajу Злoкoвићeвe мисли из млaдoсти o буђeњу жeљe зa изрaжaвaњeм крoз умeтнички oблик, рaзвиjaњу духa интуициje и пoсмaтрaњa, упућeнoсти нa прирoду и мaштaњу“ рекао је др Небојша Антешевић.

Др Слободан Јовић, кустос изложбe, је указао да, иако ликовни опус не спада у нешто што се често излаже у Музеју примењене уметности, изложба представља важан догађај за музеј, из више разлога. За разлику од архитектонског опуса Милана Злоковића који је свима познат, ова поставка открива и друге теме значајне за сагледавање његовог дела. „Прво, то је тема о једној ренесансној личности и ренесансном приступу какав архитекта може да буде, а какав смо ми, чини ми се, као архитекте у данашњем времену и заборавили. То је нешто чему ми можемо да се вратимо, можда не нужно данас кроз ликовни опус, али свакако кроз неке друге ствари, које ће проширити наше гледање, наше виђење света и начина на који стварамо архитектуру. Друга важна тема ове изложбе јесте, већ поменути, порив према лепоти, који је Милан Злоковић гајио кроз свој ликовни опус. Чини се да је то нешто што смо мало занемарили, запустили, ту тему лепоте ̶ лепоте која нам је потребна у животу, у друштву, и у свему, да би на крају крајева, у овом данашњем времену, какво год оно било, начинили наш свет много бољим него што јесте“ рекао је Јовић. Он је такође додао, да је, сарадњом са Фондацијом Милан Злоковић, омогућено и да збирка архитектуре буде допуњена и оплемењена делима Милана Злоковића, што ће битно допринети даљем развоју збирке Музеја примењене уметности.

Током трајања изложбе, планиран је следећи програм:

среда, 28. мај, 18 ч, свечано отварање изложбе и коктел

четвртак, 5. јун, 18 ч, ауторско вођење кроз изложбу

среда, 11. јун, 18 ч, промоција монографије Архитект Милан Злоковић – сликарски пориви и ликовни сензибилитети аутора др Небојше Антешевића

субота, 28. јун, 17 ч, ауторско вођење кроз изложбу, затварање изложбе и коктел