МЕНИ
Изложба у Музеју примењене уметности
6. новембар 2007 – 15. јануар 2008.
Аутор изложбе и каталога: мр Љиљана Милетић Абрамовић, кустос Одсека за архитектуру МПУ
Аутор поставке изложбе: мр Иван Куцина, д.и.а.
Графички дизајн каталога: Татјана Стратимировић, д.и.а.
Изложба Паралеле и контрасти – српска архитектура 1980 – 2005. има за циљ да корпус савремене српске архитектуре настале у последњим деценијама XX века, на прелазу епоха, постави и разматра у равни академске опсервације и историографског истраживања и у том контексту је представи стручној и културној јавности.
………
Сагледавање архитектуре у Србији у интервалу од 1980. до 2005. јесте покушај констатовања и тумачења вишеструких релација – паралела и контраста унутар архитектуре као феномена, као и успостављање паралела и контраста са европским и светским архитектонским токовима. Линије повезивања архитектонских утицаја и токова су бројне и засноване су на разноликости и сличности, противуречности и сложености. Преломну хронолошку и проблемску границу поставили смо у односу на 1989, као годину рушења Берлинског зида и настанка бројних парадокса који су проистекли из овог историјског догађаја.
……….
Архитектонски миље који се у Србији формирао у току осамдесетих и деведесетих година XX века показује структуру изузетне сложености. Најприродније сагледавање архитектуре овог периода може се поставити у оквиру целина ограничених деценијском поделом – за осамдесете године је карактеристично отварање према свету и промоција постмодерних идеја, деведесете године су у знаку хаоса, конфузије и контрадикторности. Уочава се – пре свега кроз развој Београда, јер већина објеката је ту изграђена – комплексност, вишеслојност, контрадикторност и дихотомија архитектуре. Како је настајала у врло неповољним транзицијским друштвено-историјским околностима, она одсликава културну и цивилизацијску „алхемију“ српско-београдске средине, својеврсну „демократизацију“, оптимизам и отвореност културне сцене током осамдесетих година и крах цивилизацијских вредности и норми, деструктивност и цивилизацијско исклизнуће које се догодило током деведесетих година.
Историографски, студијски карактер изложбе Паралеле и контрасти – српска архитектура 1980 – 2005 за релевантну експликацију је захтевао претходно истраживање, базирано на проучавању извора и литературе, као и активну комуникацију са архитектима. Током припреме изложбе разматрани су сви видови архитектонског рада – реализовани објекти, пројекти, урбанистичке студије, публикације, алтернативни видови деловања, изложбе, манифести, конкурси. Упркос различитим могућностима представљања, определили смо се за хронолошки ток, али не за један одређен историјско-уметнички период, него је то, заправо, време у којем су дате различите интерпретације архитектуре.
……
Представљање савремене архитектуре наилази на многе тешкоће, од којих – избор из великог спектра дела, појава и личности – није најмања. У овом смислу, немогуће је све обухватити, пошто свака деценија доноси нову групу талентованих архитеката, док су претходне генерације још увек активне и на врхунцу своје зрелости. Највише простора на овој изложби су добили представници генерације која је на архитектонску сцену ступила осамдесетих година XX века и чија дела указују на однос супротности и континуитета са модерном.
……
У поставци изложбе презентовано је педесет седам радова на четрдесет шест панела. Ограничења су делимично наметнута простором и средствима, али су проузрокована и методолошким разлозима, јер мислимо да изабрана дела сублимирају идеје и тежње времена у коме су настала, а у неким случајевима их и превазилазе. Критеријуми избора су били вредносни и типолошки или феноменолошки. Настојали смо да изложени материјал пласирамо тако што би се, на један интригантни начин, истакла двозначност архитектуре која је настајала у овим конфликтним временима.
Том циљу је потчињена и концепција каталога као публикације која ће релевантно документовати материју и послужити за даља истраживања и синтезе, које ће неминовно уследити у будућности. Композиција каталога састоји се из три целине: студијског текста, каталошког дела са илустрацијама и докумената. Прва целина у виду текстуалне студије има три поглавља. У првом поглављу, враћамо се у седамдесете године где су корени развоја архитектуре из назначеног периода. У кратком осврту дајемо приказ светске и анализу домаће архитектонске сцене. Друго поглавље смо посветили осамдесетим годинама које су најрелевантније са становишта програмског и теоријског дискурса у формирању нове, постмодерне и касномодерне архитектуре. Осим анализе конкретних дела, посебно смо нагласили значај авангардног деловања групе „МЕЧ“ и феномен конкурсне генерације. Треће поглавље обухвата период од 1990. до 2005. у којем се јављају највећи парадокси савремене српске архитектуре, али су реализоване и неке од антологијских грађевина. У овом поглављу је приказано и неколико објеката насталих после 2005, јер смо сматрали да су носиоци наговештаја нових могућности и очекивања.
Ради употпуњавања слике целокупног посматраног периода, на прелому XX и XXI века у архитектури Србије, у одељку Документа наведена је хронологија свих релевантних дела.
Љиљана Милетић Абрамовић
(Инсерт из предговора у каталогу изложбе „Паралеле и контрасти – српска архитектура 1980-2005“)
