42. САЛОН АРХИТЕКТУРЕ

42. САЛОН АРХИТЕКТУРЕ

УПОРНО-ОТПОРНО

10. септембар - 03. октобар 2020.

42. САЛОН АРХИТЕКТУРЕ - НАГРАДЕ

Извештај жирија 42. Салона архитектуре

Жири 42. Салона архитектуре у саставу:

  • Мустафа Мусић, председник
  • Анђела Карабашевић
  • Вања Панић
  • Марија Симовић
  • Ева Ваништа Лазаревић

 

Желимо посебно да истакнемо и похвалимо чињеницу да ево већ 42. пут отварамо једну од најзначајних архитектонских манифестација која се упорно и доследно реализује и одржава. Мало је културних манифестација у нашој средини које имају ове одлике. Готово ниједна изложба или конкурс немају толики одзив и обим, чак и поред уведеног селекционисања у више категорија.

Занимљиво структуриран и квалитетан стручни жири је у складу са сагледавањем приспелих, односно селекционисаних радова ове године, а нарочито узимајући у обзир стручне и друштвене околности, настојао да издвоји оне архитектонске исказе који се одмичу од компромитоване масовне градње у служби профита, избегавајући да афирмише општа места нашег заната каква пропагирају сајмови грађевинарства, односно произвођачи грађевинског материјала и опреме.

Добрано смо се постарали да уместо тога наградимо оне радове који се залажу за суштинска питања архитектуре; она која се тичу архитектонског обликовања, филозофије простора, али и традиције градње и културе.

Жири констатује, да је ове године, упркос одсуству великих јавних пројеката и урбанистичких решења, на Салону било пуно квалитетних радова који су обрадили широки спектар важних тема за ствар архитектуре.

(М. М.)

 

Жири сматра да је ове 2020. – посебне по све нас или године коју ћемо памтити – доспео и квантитативно и квалитативно импресиван број радова, што упућује на чињеницу да се бавимо делатношћу која је есенцијална, значи не представља ни опцију ни луксуз а опстаје и у критичним временима.

Како се жири сложио на почетку свог разматрања дела са овогодишњег Салона архитектуре, неколико је параметара сегментирано као важни за оцену о радовима, а везани су наравно и за симболику Салона архитектуре као институције која опстаје, ето, 46 година.

Први од тих елемената је храброст и ауторски израз, те подразумева и доследност.

Друга је аутентичност, бежање од виђених, конфекцијских модела, те употреба јаких, архетипских али једноставних елемената.

Осим награђених не бисмо могли да не поменемо ауторе које смо, без обзира на резултат или статус у овом избору уважили и запазили: колегу Шавикина, Бору Петровића и колеге, Милана Димитријевића, Јелену Арсенијевић, Јелену Митровић са колегама, Љубицу Биговић са колегама, Љубишу Фолића, Милку Гњато и Лелу Алимпијевић, брачни пар Сарић. Од ентеријера Антипод студио, брачни пар Војводић, Пеђу Милутиновића и Владимира Ловрића.

Интернационалних радова је такође било веома запажених, као и комбинације наших и страних архитеката што указује на глобализам и упркос свему померање граница путем наше вештине.

Зато апелујемо на видљивост и на што веће ширење сазнања о овим ретким, стилски укусним “залогајима” на Салону који нам скрећу пажњу са ове тешке године чинећи нас стручнијим али и с(а)веснијим.

(Е. В. Л.)

 

Жири је доделио следеће награде:

Велику награду – Grand Prix 42. Салона архитектуре

додељује аутору: Дејану Тодоровићу / дизајн ентеријера: Филип Рашковић

за реализовано дело Породична кућа, Космај / 2018–2019

Ове године Жири је Grand Prix салона доделио реализованом пројекту породичне куће на Космају. Овај архитектонски исказ чини особеним и наравно квалитетним пре свега његово архитектонско обликовање, али и разумевање теме и контекста, односно места на коме кућа стоји. Овде су прожети и уткани елементи модерности, али и традиције кроз форму и материјализацију. Награђени архитектонски исказ поред пројектантских вештина, показује и дубље познавање  историје архитектуре како оне наше, тако и светске, будући да се у раду чита присуство идеја од модернизма до метаболизма, као и владање елементима наше традиционалне архитектуре. Наведени атрибути препознају се кроз однос остварене форме – волуметрије, односно кроз одабир примењених материјала. Објекат, иако невелике квадратуре, је због наведених особина, препознат од стране не само стручне јавности, већ како видимо и од стране шире – „лаичке“ публике. (М. М.)

Награду у категорији Архитектура

додељује ауторима: Владимиру Лојаници и Саши Мацановићу

за реализовано дело Пасивна кућа Zero Energy, Београд / 2017–2019

Сви знамо да мање често може да буде више у архитектури, да те је комплексност задатка резиденцијалне виле висока. На овом пројекту жири је посебно усвојио, осим наведених карактерних елемената као што су упечатљивост, и снага те непристајање на уобичајене, вернакуларне, пречесто виђане обрасце – оно што зовемо печат или израз.

Лако је расти у Тоскани, а тешко у Београду – ако архитекта жели да развије рафинман и сачува присебан критички дух окружен нашом анти-естетиком и успесима урбанистичког профитерства. Тим више, ретки објекти као овај треба да буду посебно вредновани, бар у нашим храмовима архитектуре као што је овај у Музеју примењене уметности већ више од четири деценије. Тим више се дивимо свакоме ко успе да у нашој средини наметне тзв. рекла бих, универзални стил, укус и префињеност.

Жири је на овом раду посебно уважио свеобухватни приказ: дакле не само утисак нашег симбола  – Мис Ван дер Роевог павиљона, јаког челичног оквира са испуном од стакла – свима нам драгог и препознатљивог а препознатљивост као атрибут јесте јака полуга успеха. Функционално као затечени испод Везува изненађујемо се да смо у 21. веку, да је кров искоришћен као соларни плато, а материјали ретко када баш тако склопљени, без уобичајених физичких баријера, иновативно постављени а да би испунили тешко испуњиво: енергетску одрживост. И ту је боја експресије  – црна… Дакле – уочавамо на овој кући и храброст реткости или реткост храбрости! (Е. В. Л.)

Награду у категорији Гост Салона

додељује ауторима: Тонију Трутанићу и Александру Ћопићу

за реализовано дело B Twins, Брач, Хрватска / 2018–2018

Читати овај рад је заправо читати његову духовитост, инфантилност, жељу за забавом и слављењем живота, али уједно и једну зрелост у јасном отклону од наслеђеног кроз наглашену кубичност ове две куће за одмор на крову ресторана. Жири је додељивањем ове награде желео да подстакне на промишљање о архитектури као сценографији за одмор која је у снажном контрапункту са околним грађеним и неграђеним пејзажом, једног туристичног места попут Брача, али и сваког другог медитеранског места дуж Јадрана. Кров постојећег ресторана који је послужио као терен за оба објекта се констатује у визуелном смислу медитеранском стереотипном балустрадом око границе крова, али ту сарадња измедју постојећег објекта и ових „близанаца“ престаје. Надоградња у потпуности има аутентични карактер, а велики стаклени отвори са две наспрамне стране кадрирају поглед на море посредно и непосредно. Јасним архитектонским изразом, чистим и помало смелим решавањем функције објеката и садржаја у и око објекта попут базена, овај реализовани архитектонски експеримент у размери 1:1 свакако привлачи пажњу и успоставља ново промишљање о кућама за одмор. (М. С.)

Награду у категорији Гост Салона

додељује аутору: Зорану Абадићу

за реализовано дело Business Continuity and Disaster Recovery Data Center, Прилеп, Северна Македонија / 2016–2019

Реализација Data Centra у Прилепу аутора Зорана Абадића представља фортификацију XXI века у обликовном и функционалном смислу, а све са циљем да се обезбеди и заштити “злато” – информација у дигиталном запису. Одлука да се овај објекат и његова путна инфраструктура обликују тако да укопавањем постану ненаметљив део пејзажа је отворило пут ка промишљању потпуно нове типологије. Жири овом наградом жели да истакне значајност архитектонског обликовања и ауторову успешност да једном утилитарном објекту да карактеристичан и препознатљив изглед. (М. С.)

Награду у категорији Ентеријер

додељује аутору: Милошу Миливојевићу

за реализовано дело Апартман 12/10, Београд / 2018–2019

Овај ентеријер сугестивно говори о зрелости и софистицираности његовог аутора. Простор одликује пре свега мера , добар укус, осећај како за композицију и детаља, тако и за хармонизацију примењених материјала, па је логично да је резултат морао бити ваљан. Иако је реч о савремено обликованом ентеријеру, уочљиво је одмицање од општих места и естетике каквом је „затрпано“ наше тржиште оптерећено сугестијама и жељама инвеститора, односно сугестијама произвођача материјала и опреме. (М. М.)

Награду у категорији Публикација

додељује аутору: Браниславу В. Миленковићу

за реализовано дело Нерези 52

Непроцењиви значај ове скромне публикације је вишеструки. Она представља оригинални архитектонски запис настао давне 1952. године, о народном градитељству и свакодневном животу малог македонског села Нерези у близини Скопља, које данас великим делом више не постоји у свом изворном стању. Писану реч прати изузетно вредна збирка ауторских акварела који беспрекорно пажљиво бележе богатство свакодневних просторних и животних ситуација међу густо нанизаним кућама на изразито покренутом терену, на отвореним чардацима, тремовима, и у затвореним собама скромних сеоских домаћинстава. У питању је оригинално истраживање које је професор Бранислав Миленковић спровео током лета 1952. године, када је имао свега 28 година, а које је „угледало светлост дана‟, како он то пише, тек 67 година касније, нешто мање од годину дана пре његове смрти. Публикација Нерези 52 представља изузетно вредан допринос архитектонској мисли и науци о простору. (А. К.)

Признање у категорији Архитектура

додељује ауторима: Ђорђу Китићу, Душану Николићу, Мирјани Николић, Ивани Мишић и Дејану Кнежићу

за реализовано дело Resort Branković, Стара Планина / 2015–2018

Архитектонски склоп и организација смештајних јединица на најбољи начин су уклопљени у планински питоми пејзаж, са особитим вештим комбиновањем материјала, игром фасадног и кровног, провидног и пуног, садејством компоновања приступних нивоа у камену и захтевне топографије, благим и ненаметљивим рафинисаним, те савременим тумачењем традиционалне и локалне архитектуре стварају динамичан и пријатан амбијент на овој надморској висини. (В. П.)

Признање у категорији Архитектура

додељује аутору: Милану Јакићу и коаутору: Андријани Максимовић

за реализовано дело Дивчибар, Дивчибаре / 2016–2019

Јасном, модерном и слободно кажимо помало „цумторовском“ реинтерпретацијом модерног ка традиционалном и локалном, препознати су занатско и особито тесарско умеће, акцентована жеља аутора ка конструктивној естетичности и статичности дрвета као материјала. Постигнут је висок склад спољнег ритма елемената фасаде и једноставне слободне организације простора унутра на прочишћеној локацији дивчибарског четинарског крајолика који доминира у овој прожетости. (В. П.)

Признање у категорији Архитектура

додељује аутору: Милошу Ђурасиновићу

за реализовано дело Реконструкција породичне куће, Београд / 2017–2019

Архетипска ненаметљива интервенција доградње и реконструкције породичне куће на Звездари једноставним приступом аутора компоновању постамента, тела и кровних равни куће као и сувереном организацијом простора становања, логичним коришћењем фасадних елемената и материјала представљају један од образаца како би се требало решавати или поправљати девастиране зоне београдских разасутих насеља породичних кућа измешаних типологија, бонитета и историјског контекста. (В. П.)

Признање у категорији Архитектура

додељује ауторима: Дијани Аџемовић Анђелковић, Владимиру Анђелковићу и Александру Богојевићу

за реализовано дело Породична кућа ВУ, Нови Сад / 2017–2019

Објекат је препознат кроз јасан архитектонски приступ савременог израза у организацији простора, прожетости ваздушног волумена и кретања унутар куће, као и занатско формирање опекарске мембране куће, модерне реинтерпретације архитектонског „ткања“ која у једној улози излази на регулације и формира пријатан полутворени амабијент, а у другој дефинише корпус куће где се граница пуног и празног губи у рафинисаној игри светла и фасадног плетива опеке. (В. П.)

Признање у категорији Гост салона

додељује аутору: Соњи Радовић Јеловац

за реализовано дело Услужно-сервисни објекат Ски центра Колашин 1600, Црна Гора / 2016–2019

Овај објекат показује једну врло педантну анализу окружења како у смислу завршне материјализације, тако и у смислу функције и сарадње објекта са окружењем. Покренут и стрм терен је омогућио да се неопходне функције овог ски-терминала поређају и по вертикали и по хоризонтали, тако да се највећи део објекта сагледава као уграђена структура у планину Бјеласицу, док се последња етажа ресторана перципира као једини објекат у пејзажу због дрвене материјализације. У складу са тим жири препознаје и додељује признање за ауторкин јасан архитектонски израз и вештину да објекат саживи са природом. (М. С.)

Признање у категорији Ентеријер

додељује аутору: Душану Тешићу и коаутору: Душанки Вученовић

за реализовано дело Gorski hotel & spa, Копаоник / 2018–2019

Ову уникатну ентеријерску реализацију одликује упадљива посебност која проистиче из настојања аутора да коначни исказ задобије одлике личног рукописа који одмиче њихово дело од конфекцијских исказа. Просторне партије, зидне, подне и таваничне облоге су како се то види са великом пажњом креиране и нацртане, а никако усвојене или преузете. Притом, иако је реч о обради унутрашње дупље, посетилац кроз овако обликован ентеријер може дубље сагледати и доживети и шире окружење. (М. М.)

Признање у категорији Ентеријер

додељује аутору: Александру Гушићу

за реализовано дело Галерија модерне уметности, Смедеревска Паланка / 2019

Изузетно сведени и софистицирани исказ говори о смислу аутора да се са мало каже много. Додатну вредност целој ствари даје и омогућена трансформабилност простора галерије у којој новоуведени волумени почивају, као и афирмација става да вредно не мора бити велико и скупо. (М. М.)

Признање у категорији Експеримент и истраживање

додељује ауторима: Колектив Шкоград

за реализовано дело Инфраструктура наде / 2016–2019

Рад представља изузетан резултат вишегодишњег упорног и отпорног истраживачког процеса са циљем разумевања и унапређења живота Града. Методолошки је усмерен ка заједници и укључује велики тим људи. Жири одаје признање ауторском тиму Шкоград Колектив за континуирани рад и пажњу посвећену просторима и заједницама на рубу нашег друштва, а ка унапређењу квалитета свакодневног живота, у чему архитектура може да има изузетно вредну улогу, ако јој се то допусти. (А. К.)

Признање у категорији Експеримент и истраживање

додељује аутору: Снежани Златковић

за реализовано дело Трансформације градског пејзажа – декомпозиција / 2013–2019

Рад представља изузетан резултат вишегодишњег упорног и отпорног истраживачког процеса са циљем разумевања и унапређења живота Града. Методолошки је заснован као изразито лична интроспектива о граду. Истраживачки рад ауторке Снежане Златковић нам доноси једну иновативну методологију сагледавања комплексности града и наше свакодневице у њему. Изразито рафинираном техником архитектонског цртежа ауторка сецира и разлаже хаотични градски пејзаж до границе непрепознатијивости, чиме дефинише један нови процес читања простора града, и отвара пут ка бољем разумевању окружења у којем архитекти живе и стварају. (А .К.)

Похвала у категорији Ентеријер

додељује аутору: Дејану Н. Тодоровићу

за реализовано дело Würth Srbija тренинг и тест центар, Београд / 2018–2019

Осећај пројектанта да простор старог индустријског складишта у коме интервенише успешно трансформише у простор нове намене, сведочи о његовом дубоком разумевању контекста, као и о познавању мере са којом треба деловати у простору. Хигијена архитектонског израза и материјализација интервенције одликују високу зрелост аутора. (М. М.)

Похвала у категорији Ентеријер

додељује ауторима: Сузани Мијатовић и Тијани Костић

за реализовано дело 100 Hammersmith Grove, Лондон, Велика Британија / 2017–2018

Интервенција у поткровној дупљи коју ауторке обрађују кроз овај пројекат представља деликатан задатак нарочито када су ту и регуле веома рестриктивних локалних урбанистичко архитектонских власти. Овај успешни продор наших аутора у ту област, поред креативних решења датих кроз сам ентеријер, несумњиво представља велики успех. (М. М.)

У Београду 10. 09. 2020.