БОБ - Ретроспективна изложба илустрација Добросава Боба Живковића
Изложбу отвара списатељица Јасминка Петровић
Кустос изложбе: Слободан Јовановић, виши кустос Музеја примењене уметности
Организатори: Музеј примењене уметности и Креативни центар
Стручно вођење кроз изложбу:
петак, 4. октобар 2019, у 18 часова и уторак, 22. октобар 2019, у 18 часова у Музеју примењене уметности.
Посетиоце ће кроз изложбу водити Добросав Боб Живковић и Слободан Јовановић.
Изложбу прате књига Басна о Бобу списатељице Јасминке Петровић, коју је илустровао Боб Живковић, у издању Музеја примењене уметности, и монографија под називом Добросав Боб Живковић, у издању Креативног центра. О сарадњи с Бобом Живковићем и о његовом стваралаштву у монографији су писали Ана Пешикан, Јасминка Петровић, Љиљана Маринковић, Слободан Јовановић, Смиљка Блажин и Воја Жанетић.
На изложби БОБ премијерно ће бити представљен и пројекат виртуелне реалности (ВР) заснован на илустрацијама Боба Живковића за књиге Плави кит Арсена Диклића (2001) и Да пукнеш од монструма (приредио Зоран Пеневски, 2013), обе у издању Креативног центра.
Током трајања изложбе биће организоване радионице за децу, ученике средњих уметничких школа и студенте.
„Добросав Боб Живковић је духовит уметник, чији је цртеж основа илустрације која није само ликовна представа написаног текста већ и коментар на текст или визуелна допуна текста. Његове аналитичке илустрације притом нису директан одговор на текст, већ га допуњују или дају нов наратив. У радовима намењеним одраслима претеривањем у цртежу и пренаглашавањем одређених физичких карактеристика ликова које ствара долази до гротескне карикатуре друштва у којем живимо. С друге стране, код цртежа које ради за децу избацује сувишне детаље са илустрација, а цртеж је чистији. Тиме постиже то да најмлађи читаоци и посматрачи одмах разумеју суштину његових радова. А код цртежа који су намењени тинејџерима Боб Живковић покушава да буде близак тексту и да га на најбољи могући начин приближи њима. Када ради илустрације дечје књиге, смирује нагон за сатиром и прави пријемчиве ликове за децу. То постиже смањењем количине детаља фокусирајући се на одређене делове тела, који су преувеличани или смањени, у зависности од теме. Гротескно уступа пред жељом да се деци приближи садржај књиге, а да се истовремено представи један од могућих светова које илустратор, деца и одрасли замишљају док гледају књиге или сликовнице.“
из текста Хроничар чудних појава Слободана Јовановића, вишег кустоса Музеја примењене уметности