Организатор: Музеј примењене уметности, Београд
У каталогу изложбе кустос Слободан Јовановић истакао је да: “Славимир вешто барата речником масовних комуникација, да би уз максиму „Цомплицате Симплy“, тај речник обогатио иронијском или циничном дистанцом, често уз не малу дозу аутоироније, као што се може видети у видео клипу à ла Енди Кауфман – „Славимир Футро Dance I“.
Изложбу под називом „Complicate Simply“ пратиће и више од 100 кратких филмова, анимираних Стојановићевих пројеката.
Славимир Стојановић рођен је 1969. године, а за дизајн се заинтересовао врло рано. Још у основној школи почео је да се бави илустрацијом, карикатуром и стрипом, а свој први штампани плакат реализовао је са 16 година. Студирао је Графичке комуникације на Академији примењених уметности у Београду, специјализовао се на Високој школи за дизајн у Гетеборгу и на Академији ликовних уметности у Љубљани.
Радио је као креативни директор у бројним агенцијама у Србији и Словенији, његови пројекти добили су више од 300 међународних и домаћих награда и признања, а 2011. уврштен је у Ташенову компилацију најутицајнијих графичких дизајнера света Цонтемпорарy Грапхиц Десигн.
Неке од најпознатијих Стојановићевих изложби у Београду биле су „Fenoman“ 2003, „Future Retro“ 2007, „Stories“ 2009 i „You Are An Idiot, Please Act Accordingly“ 2013.
Из каталога изложбе
У стваралаштву Славимира Стојановића приметан је став да се на најједноставнији могући начин, тј. уз употребу минималних визуелних средстава, креира дизајнерски рад који ће обухватити комплексност идеје коју презентује, али и света у којем живимо, што симболизује његова креативна максима Цомплицате Симплy. Уз неопходну дозу досетке, ироније или аутоироније, Славимир поштује жељу наручиоца пројекта за комплексним, али лако препознатљивим дизајнерским решењима, или представља сопствене пројекте у оквиру бренда „Футро”.
На позив Драгана Сакана, ради за маркетинг агенцију “С Теам Батес Саатчи & Саатчи Белграде”, као регионални уметнички директор. У „Сачију” добија могућност да се изрази у различитим уметничким дисциплинама: пише текст, дизајнира оглас, илуструје га или фотографише.
Током рада у „Сачију”, својим „графичким анегдотама” Славимир гради универзалан визуелни смисао за хумор. Његов пречишћен визуелни језик у дизајнерским радовима без текстуалног наратива постаје посебно вреднован.
У новијим радовима окренут је дијалогу са обичним конзументом данашњег униформисаног система масовне комуникације, човеком који није сигуран у то на који начин свет маркетинга има везе са његовим животом и шватањима. Дејствујући са позиције инсајдера, Славимир се поставља у критичку позицију света масовних комуникација, а његови радови попримају статус иконичног у свету маркетинга затрпаног продукцијом различитих визуелних система подстицања жеље појединог посматрача/потрошача.
Слободан Јовановић