МЕНИ
Аутор изложбе: Хуберт Ридел (Hubert Riedel)
Координатор изложбе: Милица Цукић, МПУ
Организатори:Goethe-Institut Belgrad и
Музеј примењене уметности, Београд
Отварању ће присуствовати и аутор изложбе господин Хуберт Ридел(Hubert Riedel).
Ретроспективна изложба радова Луцијана Бернхарда (1883 – 1972), конципирана је као прва у низу изложби чији је циљ да публику упознају са стваралаштвом „икона дизајна“ у реализацији немачког Института за везе с иностранством (Ифа). Захваљујући преданом дугогодишњем истраживању аутора ове изложбе Хуберта Ридла, имамо пред собом, детаљан увид у живот Луцијана Бернхарда и у његово стваралаштво.
Луцијан Бернхард (Луциан Бернхард, 1883 – 1972) је немачки уметник који је имао значајну улогу у обликовању визуелног језика модерне рекламе, који одговара брзом привредном расту и животном ритму који он диктира. Он је творац плаката сведених на приказ предмета и име робне марке (нем. „Счачплакат“, енг.„објецт постер“), тако да се савремени плакат не може замислити без његовог доприноса. Логотипи бројних великих предузећа, као што су Бош, Кафа ХАГ, Пеликан, и данас се заснивају на решењима која је Бернхард предложио почеком прошлог века.
У Немачкој се нова уметност плаката пробила тек у последњој деценији 19. века, а њени су центри били Минхен и Берлин. Почетком 20. века савременици су плакату придавали изузетно велики значај. О томе сведоче и редовне изложбе плаката, као и чињеница да су у јавним културним установама врло брзо установљене одговарајуће збирке, попут оних у Берлину, Дрездену, Хамбургу и Штутгарту. Оне су значајно допринеле професионализацији рекламе, баш као и оснивање „Удружења љубитеља плаката“ у Берлину 1905. године.
Урсула Целер у предговору каталога ове изложбе истиче:“Највећи утицај на рани развој дизајна у Немачкој имао је управо Луцијан Бернхард. Он је пресудно утицао на развој веома функционалног приступа, који је код плаката обележио стил с почетка 20. века. Поред тога, припала му је и та част да буде први професор на новоустановљеној катедри за рекламу. Отворио је канцеларију у Берлину, у којој је израђивао идејна решења за плакате, рекламне огласе, типографска писма и логотипе, али је начинио и прве кораке ка обликовању идеје о корпоративном идентитету, чије смо пуне могућности искористили тек у наше време, дакле стотину година касније“.
Бернхардова идејна решења за робне марке (Бош, Штилер, Ауди…) далеко су наџивела свог творца. Тако је његов утицај деловао и даље, упркос томе што се многи нису више сећали ауторовог имена. Сам Бернхард постао је жртва пролазности сопствених остварења. У очима шире публике његова је слава избледела кад и плакати на рекламним стубовима и огласи у дневним новинама.
Значај ове изложбе је утолико већи јер представља прву самосталну ретроспективу стваралаштва Луцијана Бернхарда, конципирану по музеолошким стандардима и направљену за музејске галеријске просторе. Ни у Немачкој, а ни у Америци, у којој је Бернхард живео од 1923. године, његово стваралаштво никада раније није тако детаљно представљено као овде. Задовољство за љубитеље дизајна је велико јер су у могућности да сагледају дело једног од пионира оглашавања и дизајна с почетка 20. века.
Урсула Целер у предговору каталога ове изложбе истиче:“Највећи утицај на рани развој дизајна у Немачкој имао је управо Луцијан Бернхард. Он је пресудно утицао на развој веома функционалног приступа, који је код плаката обележио стил с почетка 20. века. Поред тога, припала му је и та част да буде први професор на новоустановљеној катедри за рекламу. Отворио је канцеларију у Берлину, у којој је израђивао идејна решења за плакате, рекламне огласе, типографска писма и логотипе, али је начинио и прве кораке ка обликовању идеје о корпоративном идентитету, чије смо пуне могућности искористили тек у наше време, дакле стотину година касније“.
Бернхардова идејна решења за робне марке (Бош, Штилер, Ауди…) далеко су наџивела свог творца. Тако је његов утицај деловао и даље, упркос томе што се многи нису више сећали ауторовог имена. Сам Бернхард постао је жртва пролазности сопствених остварења. У очима шире публике његова је слава избледела кад и плакати на рекламним стубовима и огласи у дневним новинама.
Значај ове изложбе је утолико већи јер представља прву самосталну ретроспективу стваралаштва Луцијана Бернхарда, конципирану по музеолошким стандардима и направљену за музејске галеријске просторе. Ни у Немачкој, а ни у Америци, у којој је Бернхард живео од 1923. године, његово стваралаштво никада раније није тако детаљно представљено као овде. Задовољство за љубитеље дизајна је велико јер су у могућности да сагледају дело једног од пионира оглашавања и дизајна с почетка 20. века.
