„Михаило С. Петров: Уметност на поклон

Изложбу ће отворити: проф. др Ирина Суботић, историчарка уметности
Ауторка изложбе: Тања Вићентић, кустоскиња Народног музеја, Аранђеловац
Организатори: Народни музеј, Аранђеловац и Музеј примењене уметности, Београд

Изложба „Михаило С. Петров: Уметност на поклон“ је гостујућа изложба Народног музеја из Аранђеловца и чине је предмети поклон-збирке знаменитог уметника коју је овај музеј формирао 2011. године. Концепт изложбе „Михаило С. Петров: Уметност на поклон“ базиран је на тематској презентацији уметничких дела и предмета из поклон-збирке, а структура текста је условљена доминанатним целинама и идејама у опусу. Бројне ликовно-естетске анализе стваралаштва Михаила Петрова, темељно постављене у протеклим деценијама, постале су интегрални део историје модерне уметности и овде нису биле основни циљ.

Изложба се састоји од 54 уметничка дела, од којих су највећи број графике (биће приказано и неколико цртежа од којих су посебно занимљиви они настали фломастером, један акварел и једно уље на картону). Уз претежно графичке радове Михаила Петрова ексклузивност на изложби представљају лични предмети уметника (фотоапарати, камера, личне белешке, графички прибор, фотографије, грамофонске плоче…).

Радови су груписани у следеће тематске целине:

• Аутопортрети
• Авангардне графике из двадесетих година 20. века
• Пејзажи и портрети
• Портрети “Рудара-Ударника“
• Апстрактне графике из последњег периода уметниковог ставаралаштва

Према речима ауторке изложбе Тање Вићентић „….ово је покушај да се применом контекстуалног приступа сагледају најзначајнија остварења богатог уметничког опуса импозантне личности, а да се истовремено, у том оквиру, прикажу место и значај дела из збирке аранђеловачког Музеја. Из тог разлога, однос у коме каталог и изложба кореспондирају као равноправни сегменти једне целине овде је намерно нарушен“.

Биографија

Михајло Петров (1902-1983) био је српски графичар, сликар, илустратор, песник и критичар, професор; бавио се опремом књига, типографијом и израдом плаката. Своје уметничко образовање отпочео је у Уметничкој школи у Београду (1919-1921), а наставио у Бечу (1922), Кракову (1923) и у Паризу (1924-1925). Био је један од најактивнијих сарадника часописа „Зенит”, а сарађивао је и са другим авангардним часописима свога времена („Дада Танк”, „Úт”).