Мода у модерној Србији - Мода у Србији у XIX и почетком XX века из збирке Музеја примењене уметности у Београду
Кустос изложбе: Драгиња Маскарели, виши кустос МПУ
Организатор: Музеј примењене уметности, Београд
Током XIX века, у Србији су се одиграле велике промене у политичкој, друштвеној, културној и привредној сфери. Устанци против вишевековне османске власти, подигнути 1804. и 1815. године, довели су до доношења два султанова хатишерифа, 1830. и 1831. године, и стварања аутономне Кнежевине Србије, као и до коначног стицања независности на Берлинском конгресу 1878. и проглашења Краљевине 1882. године. Прелазак са феудалног на капиталистичко друштвено уређење, пратила је изградња нових културних модела с локалним специфичностима и усвајање културних модела грађанске Европе.
Мода добија важну улогу у визуелној репрезентацији и конструисању идентитета појединаца, припадника владарских породица и грађанске класе модерне Србије. Развијајући се у оквиру културног плурализма XIX века, она прелази пут од османско-балканског културног модела на почетку века, до уласка у европски систем модерне моде у његовој другој половини. Модне промене у овом периоду нису биле видљиве само у облицима одеће, већ и у начину њене производње и тржишног пласмана.
Носиоци процеса изградње модерне државе, припадници српске грађанске класе, успешно су прилагодили свој визуелни изглед европским узорима, док је модно тржиште својом богатом и разноврсном понудом одговарало њиховим захтевима. Посебно место у грађанском одевању нашао је национални костим, конструисан од национализованих елемената, преузетих из „традиционалног“ османско-балканског одевног асортимана. Материјал представљен на изложби Мода у модерној Србији сведочи о динамичним променама модног система и друштва у Србији XIX века.
Поставку изложбе Мода у модерној Србији дизајнирала је архитекта Александра Тосман, док су за конзервацију изложених предмета заслужни Атеље Arachne и конзерватори Музеја примењене уметности Милан Андрић и Марија Лабудовић Пантелић. Драгиња Маскарели је такође аутор каталога изложбе, који је дизајнирао Душан Ткаченко. Аутор фотографија у каталогу је Веселин Милуновић.
У оквиру прославе Дана Музеја примењене уметности, током свечаног отварања изложбе, биће презентоване модне вињете креаторке Валентине Обрадовић. Одећу и обућу из модне линије Love by Valentina употпуниће вунени аксесоар Шаулина Александре Шауле, накит ELM Jewelry Весне Милошевић, фризуре Драгане Тривић и шминка Бранке Ђурашковић Јовановић. Вињете ће приказати манекенке из модних студија Click и Silver Fashion.
Током изложбе у Музеју примењене уметности биће организован богат пратећи програм. Сваке среде у 17:30 h, у оквиру циклуса Предавања средом, стручњаци из земље и иностранства држаће предавања на различите теме везане за моду и одевање у XIX и почетком XX века, док ће сваког петка у 17:30 h, у оквиру циклуса Вођења петком, своје утиске о изложби са посетиоцима делити гости-водичи, јавне личности из света моде, новинарства, књижевности, позоришта и др.
Део пратећег програма изложбе је и виртуелна изложба Добрила Стојановић: четири деценије стручног и научног рада у области текстила и моде, чији је аутор виши библиотекар Андријана Ристић. Изложба ће бити постављена у Дигиталној библиотеци Музеја примењене уметности са идејом да омогући отворен приступ резултатима богате кустоске каријере Добриле Стојановић (1925–2018), првог кустоса музејске Збирке текстила и костима, који је поставио темеље музеализације моде у Србији.
Пријатељи прославе Дана Музеја примењене уметности и изложбе Мода у модерној Србији су компанија Albo и модна линија Love by Valentina.
Компанија Albo је лидер на пољу личне заштитне опреме. Као и мода, заштитна опрема се мењала кроз време. Некада је њена једина сврха била да пружи заштиту кориснику, као што је одећа у почетку требало само да штити од временских услова и окружења. Данас је заштитна опрема у много чему налик модној одећи, а кориснику, уз заштиту, пружа удобност и модеран дизајн. На тај начин компанија Albo прати моду која у модерном времену чини значајан део идентитета појединца.
Валентина Обрадовић, модни креатор: „Love је модна прича настала чистим срцем и једном лепом промишљу… Овом линијом настојим да сачувам вредности које је мода имала некада, а помало заборавила у брзом времену у коме живимо. Идејом да све(т) обучем у Love, покушавам да од улица направим галерије и тиме уметност изведем из самих галерија, како би се мода вратила „у памет“, памет „у моду“, а посетиоци у галерије. Изазов је савременим костимом стати „раме уз раме“ са костимима епоха иза нас. Изазов и част. И велика одговорност. Надам се да смо у том сједињавању успели“.