СТАКЛО ТИБЕТА - ДУХ ХИМАЛАЈА

СТАКЛО ТИБЕТА - ДУХ ХИМАЛАЈА

Лубомир Ферко

27. септембар - 25. октобар 2007.

Muzej primenjene umetnosti, Beograd

Koordinator programa: Dejan Sandić, kustos za međunarodnu saradnju

Прошло је десет година од обимног стваралачког и изложбеног пројекта Лубомира Ферка под називом Овако су говорили пророци. Идеја да представи темеље три главне монотеистичке религије – јудаизма, хришћанства и ислама, Библију, Нови завет и Куран у форми стаклене скулптуре сазревала је у уметнику неколико година. Студија религијских текстова и познавање хебрејске, арапске и латинске калиграфије довели су до стварања упечатљивих скулптура од ливеног стакла, у комбинацији смирених форми архитектонских објеката и драматичних аморфних облика.

 

Потрага за одговарајућим експресивним изворима за нови пројекат у појединачним делима има јасан циљ и било је само питање времена када ће се Лубомир Ферко усредсредити на четврту најраспрострањенију религију наше планете – будизам. Овај пројекат је првобитно био уже дефинисан као Тибетанско стакло и његова средишња тема је требало да буде сама суштина филозофије будистичких монаха у тибетанским манастирима.
Ипак, Тибетанска књига мртвих за овог уметника није била само ишодиште садржине, коју је он желео да тумачи уметничким језиком у скулптури од стакла, него и извор за формална решења. Поново, то је била калиграфија аутентичног текста молитви и описа ритуала за мртве на путу ка прочишћењу. Глатке површине, које се ту и тамо смењују са пољима деструкције масивног стакленог материјала, изабране су као површине за цитате текстова. Словни симболи су постепено свођени са богатог цртежа на линеарне податке који постају метафоре далеког, чистог и широког пута тантричког будизма с једне стране и готово претећих врхова огромног пространства венца Хималаја, с друге. Лубомир Ферко је још једном посегао за комбинацијом очигледно некомпатибилних материјала – стакло које поседује физичке особине попут фрагилности, транспарентности и пластичности, налази се у оштром контрасту са тврдоћом, структуралношћу и елементарношћу камена (циркона, гранита). Тензија између природе и форме постаје полазна тачка за уметникову представу драме катарзе коју пролази човек у суровим природним условима на путу ка спасењу, као у делима: Карма, Реинкарнација и Хималајски цвет….

Dr Agnes Schramm, кустос Словачне националне галерије
/ Извод из каталога изложбе /