Стари конак: заборављени београдски двор

Свечано отварање: четвртак, 29. август 2019. у 19 сати у Музеју примењене уметности

Стручно вођење кроз изложбу: четвртак 19. септембар у 18 сати у Музеју примењене уметности

Аутори изложбе: Јелена Пераћ, Владимир Томић и Дејан Вукелић

Организатори изложбе: Музеј примењене уметности и Музеј града Београда

Музеј примењене уметности у Београду и Музеј града Београда приређују, као заједнички пројекат, изложбу Стари конак: заборављени београдски двор, чији су аутори МА Дејан Вукелић, историчар уметности, мр Јелена Пераћ, кустос-музејски саветник Музеја примењене уметности и Владимир Томић, виши кустос Музеја града Београда.

Стари конак је око 1840. године, као своју породичну кућу подигао уставобранитељ Стојан Симић. Кнез Алексанар Карађорђевић је ово здање 1845. учинио владарским резиденцијалним објектом, а ту намену оно ће задржати и под владарима из династије Обреновић. Након династичког преврата у Србији, здање је порушено у августу 1904. године. Историјат Старог конака, с фокусом на последњи период његовог постојања, на изложби је представљен фотографијама дворских ентеријера и употребно-декоративних предмета који су их обликовали, а које се данас чувају у колекцијама Музеја примењене уметности, Музеја града Београда и Завичајног одељења Библиотеке града Београда. Будући да је Стари конак порушен, а највећи део предмета након тога отуђен путем аукцијских продаја, фотографије с краја XIX и почетка XX века, чији су аутори Милан Јовановић и Љубиша Ђонић, представљају једини визуелни траг о изгледу и садржају овог здања и, уједно, највалидније сведочанство његове историјске присутности.

Поред 64 фотографије, изложени су и оригинални предмети из Старог конака којима је до данас сачуван траг – делови салона краља Александра Обреновића, који се чувају у манастиру Враћевшници, а који се овом приликом ексклузивно представљају престоничкој публици, и сребрна жардинијера краља Милана, из колекције Историјског музеја Србије. Посебан куриозитет представљају два предмета која упућују на трагичну завршницу последњег владарског пара из династије Обреновић, а која се одиграла у овом здању – кључ од просторије у којој су се крили, из колекције Историјског музеја Србије, и завеса с траговима крви краља Александра и краљице Драге, из колекције Музеја рудничко-таковског краја.

Намера две институције је да премијерним излагањем и публиковањем фотографија, као и ретких сачуваних предмета везаних за Стари конак, укажу на нестале, заборављене и отуђене делове наше покретне и непокретне баштине, и да скрену пажњу стручне и шире јавности на ова кључна питања заштите и чувања културног наслеђа.