Ташнице

Ташнице

из XИX и с почетка XX века из збирке Музеја примењене уметности у Београду

23. фебруар - 26. март 2016.

Народни музеј Панчево

 

Кустос изложбе: Драгиња Маскарели, виша кустоскиња Музеја примењене уметности у Београду

Организатори: Народни музеј Панчево и Музеј примењене уметности у Београду

Од најранијих времена, ташне су биле користан додатак одећи који су носили и мушкарци и жене. Настанку модерне ташне претходио је кроз историју низ различитих типова, од средњовековних ташница ношених на појасу, преко џепова XВИИИ века, ташница за ношење књига и прибора за ручни рад, као и ташница за ситан новац XИX века.

Еманципација жена крајем XИX и почетком XX века утицала је у великој мери на развој ташне какву носимо и познајемо данас. Значајније учешће жена у пословном свету и њихова повећана мобилност довели су до настанка ташни већих димензија и различитих типова, од пословних и путних, до ручних ташни за дан и елегантних ташница за вече.

Важан део историје ташне чини и њен садржај, који се временом мењао. У ташнама су се до данас задржали новац, шминка и марамице, док је прибор за ручни рад нестао, јер су жене одавно престале да везу у друштву. Временом су у ташне стизали нови предмети: папирним и металним новчаницама придружиле су се кредитне картице, асортиман шминке се временом повећавао, а платнене марамице, ручно украшене везом, замењене су паковањима папирних. Некадашње место прибора за ручни рад заузели су различити електронски уређаји попут мобилних телефона и таблета, док су цигарете, које су ушле у женске ташне 1920-их година као израз женске борбе за слободу и једнакост, поново избачене из њих током последњих деценија, у складу са актуелним трендовима здравог живота.

За разлику од ципела, које временом попримају облик стопала особе која их носи, ташна постаје пројекција личности начином на који се користи. Ташне сачуване у збирци Музеја примењене уметности у Београду потичу из периода од друге половине XИX века до данас. Углавном су се носиле у Србији и региону и део су породичног наслеђа претходних власника.

Изложба Ташнице (из XИX и с почетка XX века из збирке Музеја примењене уметности у Београду) представља 33 ташне које се чувају у збиркама Одсека за текстил и костим и Одсека за метал и накит Музеја примењене уметности. Реч је о ташнама из XИX и првих деценија XX века различитих типова и намене: ташницама за ситан новац, ташнама са прибором за ручни рад, ручним и вечерњим ташнама и ташницама за позоришни двоглед. Изложени предмети прате развој ташне у Србији, пружајући увид у различите материјале и технике израде, као што су метална мрежа, перлице, кожа, хеклање или вез косим бодом (петит поинт).

Ташна са прибором за ручни рад

Аустроугарска, Беч, крај XИX века; кожа, метал, рипс; 8×14,5×6,5 cm; МПУ инв. бр. 16142 Према натпису на свешчици у унутрашњости, ташницу је непознатој особи у Бечу 1900. године поклонила принцеза Јелена Карађорђевић.

Ташна са прибором за ручни рад

Аустроугарска, Беч, крај XИX века; кожа, метал, рипс; 8×14,5×6,5 cm; МПУ инв. бр. 16142 Према натпису на свешчици у унутрашњости, ташницу је непознатој особи у Бечу 1900. године поклонила принцеза Јелена Карађорђевић.

Ташна

Србија, око 1880; муслин, бриселска чипка, тил, перле, шљокице; вез; 24×22 cm; МПУ инв. бр. 1953

Ташна за позоришни двоглед

Француска, почетак XX века; кожа, метал, стакло, кост; ташна: 6×10 cm, двоглед: 4,5×8,5 cm; МПУ инв. бр. 15503 Припадала је породици Колет Јанковић, супруге уметника Душана Јанковића.

Ташница за ситан новац

Француска, Париз, крај XИX века; корњачевина, седеф, метал, кожа, свила; сликање; 5×7 cm; МПУ инв. бр. 10986

Ташна за позоришни двоглед

Француска, почетак XX века; кожа, метал, стакло, кост; ташна: 6×10 cm, двоглед: 4,5×8,5 cm; МПУ инв. бр. 15503 Припадала је породици Колет Јанковић, супруге уметника Душана Јанковића.

Ташница за ситан новац

Француска, Париз, крај XИX века; корњачевина, седеф, метал, кожа, свила; сликање; 5×7 cm; МПУ инв. бр. 10986

Ташна

Србија, почетак XX века; перлице, свила, гајтан, памучни конац; вез; 25×21 cm; МПУ инв. бр. 9714 Поклон др Радивоја Спиридоновића из Београда.

Ташна са грбом Краљевине Србије

Јужна Србија, прва четвртина XX века; перлице; вез; 19×16 cm; МПУ инв. бр. 22734 Поклон Велиславе и Дарка Видановића из Београда.

Ташна

Почетак XX века; платно, вунена нит, метал, стакло, емаљ; вез, ливење; 13×16 cm; МПУ инв. бр. 9982

Ташна

Аустроугарска, Беч, око 1918; платно, вунена нит, метал, стакло, емаљ; вез, ливење; 17×19×8 cm; МПУ инв. бр. 22635 Припадала је мајци претходне власнице, Ани Јеврић (р. Радивојевић-Вачић) из Београда, супрузи Србислава Јеврића, директора Банкарско-трговачког деоничарског друштва.

Ташна

Западна Европа, прва четвртина XX века; сребро, сафир; сребрна мрежа, ливење; иницијали мајстора: М?; увозни жиг за сребро Краљевине Југославије; 21×12 cm; МПУ инв. бр. 9698 Поклон др Радивоја Спиридоновића из Београда.

Ташна

Западна Европа, прва четвртина XX века; сребро, сафир; сребрна мрежа, ливење; иницијали мајстора: М?; увозни жиг за сребро Краљевине Југославије; 21×12 cm; МПУ инв. бр. 9698 Поклон др Радивоја Спиридоновића из Београда.

Ташна

Русија, почетак XX века; сребро, сафир, кожа, огледало; ливење, гравирање; иницијали мајстора: ЩВ; 10,5×15 cm; МПУ инв. бр. 5282

Ташна

Русија, почетак XX века; сребро, сафир, кожа, огледало; ливење, гравирање; иницијали мајстора: ЩВ; 10,5×15 cm; МПУ инв. бр. 5282

Ташна

Ташна

Аустроугарска, Босна, крај XИX – почетак XX века; метална нит, чоја, платно; вез; 13×18 cm; МПУ инв. бр. 15509

Снимак отварања изложбе