ВЕЉКО ДЕСПОТОВИЋ

ВЕЉКО ДЕСПОТОВИЋ

филмске сценографије

10 - 27. јун 2015.

Изложбу ће отворити: редитељ Горан Марковић

Кустос изложбе и уредник каталога: Слободан Јовановић, МПУ

Организатор: Музеј примењене уметности

Вељко Деспотовић (1931-2013) био је један од најзначајнијих југословенских и српских филмских сценографа. Сарађивао је са великанима светске и домаће филмске уметности, али и ауторима чији су дебитантски филмови били употпуњени његовим декорима. Након завршетка студија на Архитектонском факултету у Београду, ради као асистент, а затим и главни сценограф на великом броју југословенских и филмова међународне копродукције, као и на неколико десетина пројеката за Телевизију Београд. Први део његове каријере је приказан на изложби „Вељко Деспотовић – сценографије“, која је одржана у оквиру Салона Музеја примењене уметности 1979. године. Поред изложених радова, значајан је и текст Властимира Гаврика у каталогу изложбе, као један од најобухватнијих есеја на тему филмске сценографије код нас. Зато је овај текст доживео поновно, скраћено издање у каталогу ретроспективне изложбе Вељка Деспотовића.

Ретроспективна изложба „Вељко Деспотовић – филмске сценографије“ одржава се, као и 1979. године, у оквиру Салона савремене примењене уметности Музеја примењене уметности у Београду. Приказане су сачуване Деспотовићеве скице, фотографије и технички цртежи за сценографију филмова на којима је радио, као и дигитални преглед фотографија са снимања филмова. Ипак, као што је написао Властимир Гаврик у каталогу изложбе из 1979, неопходно је да се одгледа цео филм за који је Деспотовић радио сценографију, да би се дао суд о значају ових сценографских скица и цртежа за успех сценографије сваког појединог филма. Као потврду квалитета његових сценографија, Деспотовић је добио неколико десетина признања и награда, међу којима су: „Сребрна Арена“ у Пули 1979. године, „Златна Арена“ у Пули 1984., „Златна мимоза“ у Херцег Новом 2002, 2003. и 2004. године, као и српска награда Фипресци за најбољу сценографију 2008. године. Добитник је награде за животно дело УЛУПУДС-а.

Током читаве каријере, Вељко Деспотовић је неуморно истраживао и архивирао фотографије локалитетета, разгледнице, историјске податке и новинске исечке, обичаје, као и разне реквизите за филмове које планира да ради. На ретроспективној изложби „Вељко Деспотовић – филмске сценографије“ приказане су сценографске скице које су углавном настале до деведесетих година прошлог века, када су продукциони услови били неизмерно бољи него данас. Нажалост, неки од његових нацрта и пројеката нису употребљени, а неки филмови нису ни реализовани, што је поготово случај са пројектима планираним током деведесетих. Неизмерну захвалност за увид у ову архиву дугујемо Гини Деспотовић, Вељковој животној сапутници, без чијег стрпљења и добре воље ова изложба не би била могућа, као и Вељковом сараднику Жељку Антовићу, који је учествовао у конципирању и реализацији изложбе.
Слободан Јовановић
у каталогу изложбе „Вељко Деспотовић – филмске сценографије“
Музеј примењене уметности, Београд, 2015.

Биће скоро пропаст света (It Rains in My Village), 1968.

Сељачка буна 1573 (Anno Domini 1573), 1974.

Човјек кога треба убити (The Man to Destroy), 1977.

Човјек кога треба убити (The Man to Destroy), 1978.

13. јул (13th of July), 1981.

Велики транспорт (Great Transport), 1981.

Велики транспорт (Great Transport), 1982.

Робинзон Крусо (Crusoe), 1986.

Робинзон Крусо (Crusoe), 1986.

Мирно море (Mare largo), 1997.