„Виртуелна реалност – Реална виртуелност”

„Виртуелна реалност – Реална виртуелност”

Алекса Гајић

09 - 30. јун 2005.

Координатор програма: Маријана Петровић Раић, кустос МПУ
Алекса Гајић (1974) је још као студент Академије примењених уметности скренуо пажњу на свој рад стрип-фанзином „Протест“. Континуираним ангажманом у „Политикином забавнику“, али и у часописима „X Забава“ и „НИН“, од 1997. године до данас, показује да је пођеднако убедљив и у карикатури, као и у области класичне реалистичке илустрације.

Међутим, својеврсно полазиште Гајићеве каријере представља стрип “Technotise”, који потписује заједно са Дарком Гркинићем, рад са којим је дипломирао у класи проф. Растка Ћирића на Факултету примењених уметности у Београду. То је, заправо, мултимедијлани пројекат који обухвата и музичку обраду групе Прототип, инспирисан митском лепотом и загонетношћу Београда. Главни лик овог стрипа Едит М. Стефановић – појављује се и у споту “Бомбона” (за који је Алекса компоновао и музику) – савремена је хероина, која адекватно кореспондира са временом, али се може сагледати и као особени Гајићев омаж најпознатијим стрип лепотицама, од Waltery-jeve Natashe  , до познатих Манариних лепотица.

 

 

Стрип “Течнотисе” заснива се на причи о легендарном тунелу који повезује Земун и Калемегдан, који су Аустроугари прокопали пре пада Београда у турске руке. Радња је смештена у футуристички Београд 2047,а главна јунакиња, Едит, студенткиња историје уметности укључује се у конспирацију на највишем нивоу. Стрип је брз, лако читљив и поставља темеље Гајићевог рада, које одликује прецизан цртеж, урбана поп стилизација, флуидност и органска заобљеност.

Већ табле другог дела овог стрипа указују на даљи развој Гајићеве поп стратегије, која комбинује илустрацију уз веће учешће компјутерске 3Д технике, али демонстрира и паралелно ауторово испитивање компоновања и монтаже кадрова у стрипу и у медију видеа…В италност Гајићеве гипке линије хедонистички пулсира и у илустрацији, на стрип таблама, као и у анимацији, супротстављајући пластичну снагу литерарној анегдоти, што можемо прочитати и на низу маркетиншких кампања на којима је Гајић радио, попут Ечо фестивала, Микротри, Драмин,Смирноф , Мануал , дсее … .

Док је стрип албумом „Течнотисе“ Гајић освојио наклоност домаће публике, „Бич Божји“ (Le Fleau de Dieux) је, заправо, стрип серијал којим је на светском плану аутор скренуо пажњу на свој рад. Реч је о стрипу реализованом у сарадњи са сценаристкињом Валерие Мангин, а по идеји Дениса Бајрама, за француску издавачку кућу Ле Солеил, који се обраћа најширој публици и који неминовно утиче на целовитост, карактер и, свакако, квалитет читаве наше стрип-сцене. Наша публика већ неколико година може да прати овај серијал захваљујући издању Сyстем Цомицс-а. Моритури те салутант”, “Диес ирае”,

Стрип серијал „Бич Божји“ конципиран је, заправо, као, данас веома атрактивна, комбинација псеудоисторијског и СФ жанра. Кроз пет албума серијала пратимо сукоб Хуна и Римљана, измештен у далеку будуцност, удаљену 10000 година и кроз тај сукоб супротстављање принципа Реда и Хаоса, варварства и високе цивилизованости, снаге младог против декадентности старог народа. Стрип носи и низ интересантних историјских референци. Повезујући утицаје јапанског и америчког стрипа са доминантним склоповима класичног европског стрипа, Гајићев графизам са лакоћом прати задатак реинвентирања Римског царства на галактичком нивоу. Временом, ритам приповедања постаје све динамичнији, а Гајићев потез све сигурнији. Упливи Хи Теч приступа одговарају цртачевом сензибилитету, остварујући колористичку прозрачност и атмосферску мекоћу…

Извод из текста каталога
Мр Аница Туцаков

www.aleksagajic.com